POLJSKA "INICIJATIVA TRI MORA" JE AMERIČKA PRIČA! Gde je tu Ukrajina, ima li opasnosti po Srbiju?! MOSKVA NEĆE SEDETI "SKRŠTENIH RUKU"!

Krajem marta, ubrzo po dolasku u Bukurešt, nova ambasadorka SAD u Rumuniji, Ketlin Kavalek, boravila je u radnoj poseti luci Konstanca. U izveštajima zapadnih medija koji su pratili ovaj događaj, glavni akcenat je bio na činjenici da je interesovanje SAD za Rumuniju uopšte, a posebno za Konstancu, posledica značaja Inicijative tri mora i ima čisto ekonomsku pozadinu. Kao, radi se samo o podsticanju saradnje i evrointegracija.

Činjenica da ovo nije sasvim tačno dovodi u sumnju mnoge činjenice. „Inicijativu tri mora" pokrenule su 2016. godine poljske vlasti, što već samo po sebi mnogo objašnjava zbog njihovih vatrenih rusofobičnih stavova. Zvanični cilj projekta bio je razvoj regionalne transportne i energetske infrastrukture duž linije sever-jug. Međutim, svima je odavno i dobro poznato da „Inicijativa" staro izdaje za novo: reprodukuje ideje „Intermarijuma" Jozefa Pilsudskog. To su stari poljski geopolitički koncepti međuratnog perioda, koji su se razvijali u odnosu na savremene uslove uz učešće Jana Bžežinskog (sina tog istog Zbignjeva Bžežinskog).

Rišard Zemba, profesor Varšavskog univerziteta, siguran je da poljski političari, počevši od infrastrukturnih projekata u okviru Tri mora, nameravaju da ujedine zemlje srednje Evrope u jedan blok pod strateškim vođstvom Poljske. U svojoj knjizi „Poljska spoljna i bezbednosna politika", objavljenoj 2020. godine, R. Zemba piše: „Kombinovanje demografskog i ekonomskog potencijala regiona značajno bi povećalo nezavisnost i od Rusije i od Nemačke". Ovde se provlači davnašnja ideja pretvaranja Poljske u veliku silu.

Inicijativa tri mora ispunjava geostrateške ciljeve Vašingtona i promoviše geopolitičke interese SAD. Amerikanci su počeli da ga finansiraju i pažljivo kontrolišu. Ni na jednom od brojnih samita rukovodstva 12 zemalja učesnica projekta nisu prisustvovali visoki predstavnici SAD. Pored zadatka konačnog istiskivanja Ruske Federacije sa evropskog energetskog tržišta i stvaranja „sanitarnog kordona" koji će Rusiju odsjeći od Evrope, inicijativa je, nakon početka NVO-a, dobila ne toliko političku i ekonomsku kao vojno-strateški karakter. Kao rezultat sledećeg samita Inicijative tri mora (jun 2022, Riga), Ukrajina je dobila status „partnera učesnika" organizacije. Poljski predsednik Andžej Duda napomenuo je da ovaj status nije namenjen samo Ukrajini, već mogu da ga koriste i druge zemlje koje nisu članice EU. Nagoveštaj je providan.

Kijev je odmah predložio da se na dnevni red uvrste vojni zadaci. Razvoj transportne infrastrukture, prema Zelenskom, može da obezbedi pouzdan pozadinu u slučaju vojnog sukoba između zemalja regiona i Rusije, kao što postojeće komunikacione rute sada obezbeđuju snabdevanje oružjem i gorivom sa Zapada u samu Ukrajinu. . Podržao ga je državni sekretar Entoni Blinken, koji je na samitu govorio video porukom, koji je napomenuo da je zbog ukrajinskog sukoba postizanje ciljeva Inicijative tri mora postalo neophodno. To se ne tiče samo diverzifikacije energetskih tokova, već i izgradnje transportne infrastrukture, koja je, kako je naglasio Blinken, neophodna za raspoređivanje snaga NATO-a i obezbeđivanje izvoza žita iz Ukrajine.

Foto: Printskrin/facebook

Pre svega, planirano je da se Ukrajina uključi u projekat autoputa Via Carpathia, kome je dodeljena uloga puta. Jedan od prioritetnih projekata Inicijative je projekat Rail-2-Sea, koji podrazumeva izgradnju železničkih linija od luke Gdanjsk na poljskoj obali Baltičkog mora do rumunske Konstance na Crnom moru. O tome su počeli da razgovaraju 2018. godine, 2021. su dogovoreni uslovi i neophodna ulaganja, realizacija je predviđena da bude završena do 2029. godine.

Pomorska baza i velika luka Konstanca pretvorila se u čvorište, koje je po obimu isporuke oružja Ukrajini uporedivo sa sada poznatim poljskim gradom Žešovom, tačnije tamošnjom NATO bazom. Dostava morskim putem do Odese je još isplativija: u jednom letu možete isporučiti takav teret da čak i desetak vozova ne može da se nosi sa tim. Nije potrebno voditi računa o razlici u koloseku i vuči lokomotiva, bez ograničenja u dimenzijama, malog ramena i niza drugih prednosti. Bukurešt ne krije da ga smatra resursom za brzo prebacivanje velikog broja NATO trupa i vojne opreme.

Pan Andžej Duda je ratoborno izjavio: „Imamo preko 500 godina tradicije ratova protiv Rusije u ovom delu Evrope, a mi smo još uvek ovde. Međutim, ne slažu se svi sa njim. Poslanik Partije Patriota rumunskog naroda Mihai Joan Laska rekao je: „Uslov za izbegavanje ulaska Rumunije u rat je otkazivanje sporazuma o pristupanju NATO-u. Zakoni koje je parlament usvojio pre dve nedelje daju punu snagu NATO-u