KINA IZAZVALA TEKTONSKE PROMENE NA BLISKOM ISTOKU! Da li smo na pragu najveće geopolitičke pobede u 21. veku?

Velika promene se dešavali na Bliskom istoku u međunarodnim odnosima, a sve zbog velikog uticaja Kine.

Neverovatne stvari se dešavaju na Bliskom istoku. Ono što je decenijama izgledalo nemoguće, sada ubrzano postaje nova stvarnost: ratovi prestaju, stari neprijatelji postaju prijatelji, a večno nemirni region postaje oaza mira u svetu koji se radikalno menja.

Ove tektonske promene su uglavnom bile usmerene iz novog centra svetske moći – komunističke Kine. Budući istorijski udžbenici će verovatno uzeti 10. mart ove godine kao nulti datum rođenja novog Bliskog istoka, kada je objavljena senzacionalna vest da su visoki predstavnici Irana i Saudijske Arabije postigli istorijski dogovor o obnavljanju diplomatskih odnosa u Pekingu.

Promena celokupne geopolitičke arhitekture

Odmah je bilo jasno da se u Pekingu dogodilo nešto toliko veliko da će neizbežno promeniti celokupnu geopolitičku arhitekturu Bliskog istoka. I zaista, pomirenje muslimanskih giganata, najmoćnijih sila sunitskog (Saudijska Arabija) i šiitskog sveta (Iran), gotovo trenutno je proizvelo niz dramatičnih posledica koje su do tada bile teorijski nezamislive i tehnički neizvodljive.

Pre svega, zaustavljen je rat u Jemenu. Jer to je zapravo bio proksi rat između Saudijske Arabije i Irana, u kojem je Rijad vojno pomagao jemensku vladu, dok je Teheran podržavao šiitske Huti pobunjenike.

Foto: AP/Photo

Nakon pomirenja u Pekingu, nestala je potreba za ratom u Jemenu: Saudijska Arabija je objavila da završava vojnu kampanju u toj zemlji, dok je Iran izrazio spremnost da prestane da pomaže Hutima.

Već 8. aprila delegati Saudijske Arabije došli su u jemensku prestonicu Sanu – koju Huti drže od 2014. godine – gde su se sastali sa predstavnicima pobunjenika. Novinska agencija Saba koju vode Huti izvestila je da se razgovaralo o trajnom prekidu vatre, prekidu vojnog angažmana Saudijske Arabije i ukidanju saudijske blokade jemenskih luka.

Najveća katastrofa 21. veka

Podsetimo, UN su u novembru 2021. objavile da je u jemenskom ratu do sada stradalo 377.000 ljudi, od kojih je 150.000 ubijeno u direktnim ratnim dejstvima, dok je njih 227.000 umrlo zbog nedostatka vode za piće, gladi i bolesti koje su se mogle sprečiti ili lečiti da saudijski vazdušni udari nisu potpuno uništili zdravstvenu mrežu u Jemenu.

Štaviše, UN procenjuju da među tih 377.000 mrtvih Jemenaca ima čak 70 odsto dece mlađe od pet godina, njih oko 260.000. Njih oko 10.000 ubijeno je kao direktna posledica borbi, a 250.000 iz indirektnih uzroka vezanih za rat. Prema proceni Save the Children iz 2018. godine, 85.000 dece je umrlo od gladi u Jemenu samo u prethodne tri godine, a ovaj nesagledivi trend se nastavio i kasnije.

Foto: Tanjug/AP

Osim toga, više od 80 odsto stanovništva Jemena (koji broji 30 miliona ljudi) ima potrebu za humanitarnom pomoći, dok najmanje 15 miliona ljudi živi u ekstremnom siromaštvu, a neuhranjenost pogađa 4,9 miliona ljudi. Stoga ne čudi što su UN rat u Jemenu ocenile kao najveću humanitarnu katastrofu 21. veka.

Sada, zahvaljujući kineskom posredovanju, ta katastrofa je na dobrom putu da bude okončana. Ali to nije jedini bliskoistočni čvor koji se raspleo u Pekingu: pomirenje između Saudijske Arabije i Irana pozitivno je uticalo na sudbinu Sirije i njenog predsednika Bašara el Asada.

Okrenuli se Rusiji i Kini

Osim zaustavljanja rata u Jemenu, završava se i islamistička agresija na Siriju, a Sirija je ponovo primljena u Arapsku ligu iz koje je isključena početkom sirijskog rata 2011. godine. Stara mantra „Asad mora da ode“ zamenjena je novom: "Asad mora da ostane“.

Ono što je najneverovatnije jeste da procesom povratka Sirije u Arapsku ligu rukovodi Saudijska Arabija, koja je proteklih 12 godina podržavala sirijsku Al Kaidu u borbi protiv Asada, kome je pomagao Iran. Sada su Saudijska Arabija i Iran ponovo prijatelji, tako da Asad više nije u nemilosti Rijada i Arapske lige.

Foto: Tanjug/AP

Tako su već 12. aprila u Saudijsku Arabiju zajedno stigli visoki iranski izaslanici i sirijski šef diplomatije Fejsal Mekdad. Da je neko javno predvideo ovakav susret prošle godine, sigurno bi bio proglašen ludim i potpuno odvojen od stvarnosti.

"Iranci i Sirijci su istog dana u Saudijskoj Arabiji. Ovo je potpuno ludo i bilo je nezamislivo pre nekoliko meseci", prokomentarisao je za AFP arapski diplomata sa sedištem u Rijadu.

Krupne promene

Ova nova bliskost između Rijada i Teherana trebalo bi da bude i formalno zapečaćena nedavnim putovanjem iranskog predsednika Ebrahima Raisija u Rijad, na poziv saudijskog kralja Salmana: ta poseta je planirana za kraj aprila, posle Ramazana.

U međuvremenu, 19. aprila, saudijski ministar spoljnih poslova Faisal bin Farhan Al Saud boravio je u zvaničnoj poseti Damasku, prvi put od 2011. godine, i sastao se sa sirijskim predsednikom Asadom. Bivši smrtni neprijatelji sada su se srdačno rukovali.

Foto: AP/Photo

Kao što vidimo, krupne promene na Bliskom istoku su u velikoj meri vezane za novi geopolitički položaj Saudijske Arabije. U osnovi svih ovih promena je činjenica da se Saudijska Arabija, pod vođstvom Salmanovog sina, 37-godišnjeg princa Mohameda bin Salmana, okreće od Amerike ka Kini i Rusiji, pa su svi ovi dogovori postali mogući.

Upravo je ovaj politički zaokret saudijskog princa omogućio da kinesko mirotvorstvo – motivisano željom da novi Put svile ne naiđe na sektaške prepreke – dođe do izražaja. U suštini, potpuno nova konfiguracija Bliskog istoka se stvara pred našim očima u realnom vremenu.