KINA SEDMI MESEC ZAREDOM POVLAČI NOVAC IZ AMERIČKIH HARTIJA OD VREDNOSTI! Šta to Peking sprema, predstoji samit BRIKS, možda je tu odgovor!

Kina 2017. držala 1,1 bilion dolara američkog državnog duga, sada drži 848,8 milijardi

Kineski državni dug pao je na najniži nivo za poslednjih 12,5 godina. Pre pet godina, Kina je držala preko 1,1 bilion dolara državnih obveznica Sjedinjenih Država i bila je najveći vlasnik američkog duga. Zašto se nekada najveći spoljni kreditor Amerike sve više hladi prema državnih vrednosnim papirima SAD?
         

Prema podacima Ministarstva finansija SAD, u februaru je kineski investicioni portfelj u državni dug SAD smanjen za novih 10,6 milijardi i sveden na 848,8 milijardi dolara.
         
Kina sedmi mesec zaredom povlači novac iz američkih hartija od vrednosti.
         
Peking se još u julu prošle godine spustio ispod psihološke granice od bilion dolara. Tada je svoja ulaganja u državni dug SAD sveo na 980 dolara.
         
A sada za sedam meseci - za još 130 milijardi dolara.
         
Okidač za smanjenje ulaganja u američke obveznice u početku je bio trgovinski rat protiv Kine koji je poveo Vašington. Kasnije je taj rat postao i tehnološki.
         
Kina je maksimalnu količinu američkog duga država u novembru 2014. godine (1,32 triliona dolara). Otada ga postupno smanjuje
         
I, od juna 2019-te je liderstvo među stranim vlasnicima dugova američke vlade prepustila Japanu.
         
Prošlogodišnje zamrzavanje ruskih međunarodnih rezervi u iznosu 300 milijardi dolara pojačalo je nepoverenje prema američkim hartijama od vrednosti. Već tada su u Kini počeli da se pojavljuju strahovi da bi u slučaju regionalnog vojnog sukoba ili druge krize njihova imovina na Zapadu mogla biti tretirana isti način.
         
Trgovina između SAD-a i Kine dostigla je rekordnih bezmalo 700 milijardi dolara 2022.
         
Naravno, da bi se opslužio takav promet, Pekingu je potrebno mnogo  dolara. Zato u dogledno vreme Kina neće ići na potpunu rasprodaju svojih američikih vrednosnih „papira".
         
Finansijska strategija Pekinga uključuje: diversifikaciju sredstava denominiranih u dolarima, ubrzanje međunarodnog priznavanja kineske valute i širenje upotrebe digitalnog juana u prekograničnim plaćanjima.
         
U svemu postoji i politička komponenta: Kina diverzifikuje svoje rezerve zbog pojačane konfrontacije sa Sjedinjenim Državama.
         
Rusija je svela na nulu - tačnije na 65 miliona dolara - svoje investicije u američki dug.
         
Udeo juana u ruskim deviznim rezervama stalno raste.
          
Predstoji samit BRIKS na kome će zemlje članice razgovarati o „zajedničkoj valuti".

 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.