NJUJORK TONE POD TEŽINOM OBLAKODERA, NAUČNICI STRAHUJU OD KATASTROFE! Nivo mora u porastu, Menhetnu prete nezamislive poplave!

Njujork zbog velike težine zgrada i oblakodera tone prosečno do dva milimetra godišnje, pokazalo je istraživanje Geološkog zavoda SAD.

Težina zgrada u Njujorku uzrokuje ne samo da grad tone između jednog i dva milimimetra godišnje već ga to čini i ranjivim za prirodne katastrofe, kaže glavni istraživač i geolog Tom Parsons, dok studija pokazuje da je posebno ugožen Donji Menhetn, ali i da postoji zabrinutost za Bruklin i Kvins.

Američki istraživači izračunali su kumulativnu masu tih više od milion zgrada na oko 764.000.000 tona, a zatim su ceo prostor podelili na površine od 100 kvadrata i tako izračinali pritisak na svaku zonu, prenose američki mediji.

Kako mediji dodaju, izračunata je i brzina kojom svaka od tih zona tone, ali istraživači u tom proračunu nisu uzeli u obzir i kumulativnu težinu mostova, železnica, puteva i drugih konstrukcija, što znači da podaci koje imaju daju blaže vrednosti.

Pritisak koji se vrši na tlo već dovodi do deformacija, na isti način koji se uočava na tektonskim pločama u slučaju otapanja glečera, a što može, kako ocenjuju, dovesti do problema za 8,4 miliona stanovnika metropole.

Njujork se, kako naglašavaju suočava sa značajnim izazovima i zbog opasnosti od poplava. Pretnja od porasta nivoa mora je tri do četri puta veća od globalnog proseka duž atlantske obale Severne Amerike.

Velika koncentracija Njujorčana suočava se sa različitim stepenom opasnosti od poplava, navedeno je u izveštaju u kome se podseća da je ''Velika Jabuka'' već pretrpela posledice na koje upozoravaju.

Dva nedavna uragana izazvala su žrtve i veliku štetu u Njujorku - ''Sendi'' je 2012. ubacio morsku vodu u grad, dok su jake padavine iz uragana ''Ida'' 2021. preplavile sisteme za odvodnjavanje.

Sudbina Džakarte još teža

Njujork tajms piše o sličnoj ali i težoj sudbini indonežanske prestonice Džakarte koja, kako naovde stručnjaci, ima mnogo probelma, a jedan je da tone brzinom znatno većom od Njukorka.

Pojedini delovi grada tonu više i od stope godišnje (30,48 cm) zbog čega predviđanja kažu da će najmanje četvrtina prestonice Indonezije, ako se ništa ne promeni, biti pod vodom do 2050. godine. Veliki deo od 30 miliona stanovnika Džakarte zbog toga će morati biti preseljen u bliskoj budućnosti.

Nivo mora koji raste predstavlja pretnju jednom od najgušće naseljenih gradova na svetu, u kome 10 miliona ljudi živi na području veličine kao pola Njujorka, a još 20 miliona u okolnom regionu.

Predsednik Indonezije Joko Vidodo, u devetoj godini predsedničkog mandata doneo je, da bi se izborio sa tom pretnjom, odvažnu odluku da glavni grad zemlje premesti i to već sledeće godine - pre isteka njegovog drugog mandata, po zakonu i poslednjeg. Nova prestonica, sada u izgradnji, zove se Nusantara.

Dopisnik Njujork tajmsa koji je sa predsednikom Indonezije obišao budući glavni grad, podseća da se ona gradi iz temelja, na oko 1.300 kilometara udaljenosti od Džakarte. Dodaje da Joko Vidodo obećava da će grad za nekoliko decenija biti model upravljanja životnom sredinom, neutralan ugljenik.

Za razliku od Džakarte, koja se nalazi na Javi, regionu koji je dugo dominirao politikom i ekonomijom zemlje, Nusantara je na Borneu, gde su se stanovnici osećali zanemareno.