EVROPA PRED KATASTROFOM! NEZAPAMĆENE SUŠE UNIŠTILE USEVE! EU izdvaja milijarde evra da sanira štetu, najavljene hitne mere!

Sa temperaturama koje se penju prema letnjim prosecima, naučnici upozoravaju da Evropa ide ka još jednom brutalnom letu.

Neki regioni već pate od nestašice vode, a poljoprivrednici očekuju najgore prinose u poslednjih nekoliko decenija. Dok klimatske promene čine region toplijim, godine uzastopne suše su iscrpile rezerve podzemnih voda. Zemlja se osušila u Španiji i južnoj Francuskoj, dok nizak nivo reka i akumulacija ugrožava proizvodnju hidroenergije ovog leta.

Prošlo leto je bilo najtoplije zabeleženo, što je izazvalo sušu za koju su istraživači Evropske unije rekli da je najgora u najmanje 500 godina.

Do sada je najteža situacija u Španiji

- Situacija sa sušom će se pogoršati ovog leta - rekao je Horhe Olčina, profesor geografske analize na Univerzitetu Alikante u Španiji. U ovom trenutku, male su šanse da će kiša rešiti osnovnu sušu. U ovo doba godine jedino što možemo da imamo su lokalne oluje, koje neće rešiti deficit padavina - rekao je Olčina za Rojters.

Tražeći hitnu pomoć od Evropske unije, španski ministar poljoprivrede Luis Planas upozorava da je "ova suša takvih razmera da se njene posledice ne mogu rešiti samo nacionalnim sredstvima".

Južna Evropa nije jedina koja ove godine pati od ozbiljne nestašice vode. Afrički rog prolazi kroz najgoru sušu u poslednjih nekoliko decenija, dok je istorijska suša u Argentini uništila useve soje i kukuruza.

Češće i teže suše u mediteranskom regionu – gde je sada prosečna temperatura za 1,5 stepeni Celzijusa viša nego pre 150 godina – u skladu su sa predviđanjima naučnika da će klimatske promene uticati na region.

- Što se tiče klimatskih promena, to se veoma dobro uklapa u ono što očekujemo - rekla je Hejli Fauler, profesorka uticaja klimatskih promena na Univerzitetu Njukasl.

Uprkos ovim dugoročnim prognozama, pripreme kasne. Mnogi poljoprivredni regioni tek treba da usvoje metode za uštedu vode kao što je precizno navodnjavanje ili da pređu na useve otpornije na sušu kao što je suncokret.

- Vlade kasne. Kompanije kasne - rekao je Robert Vautard, klimatolog i direktor francuskog Instituta Pjer-Simon Laplas. Neke kompanije i ne razmišljaju o promeni modela potrošnje, samo pokušavaju da pronađu neku čudesnu tehnologiju koja će doneti vodu.

Francuska izlazi iz najsušnije zime od 1959. godine

Upozorenja na sušu koja su već aktivirana u četiri departmana Francuske, ograničava neprioritetnu upotrebu vode - uključujući i za poljoprivredu, a tako suvu zimu francuzi ne pamte još od 1959. godine.

Portugal takođe doživljava raniji dolazak suše. Otprilike 90% teritorije pati od suše, a jaka suša pogađa jednu petinu zemlje - skoro pet puta više nego godinu dana ranije.

U Španiji, u kojoj je do aprila ove godine palo manje od polovine prosečnih padavina, hiljade ljudi se oslanja na vodu za piće iz kamiona, dok su regioni poput Katalonije uveli ograničenja za vodu. Neki farmeri su već prijavili gubitke useva do 80%. Među pogođenim kulturama su žitarice i uljarice.

- Ovo je najveći gubitak u žetvi u poslednjih nekoliko decenija. Situacija je još gora nego prošle godine - rekao je o situaciji u Španiji Peka Pesonen, koji je na čelu evropske poljoprivredne grupe Kopa-Kogeca.

Španija proizvodi polovinu maslina i jednu trećinu voća u EU.

EU izdvojila dve milijarde evra za hitne mere

Sa svojim rezervoarima u proseku od 50 odsto kapaciteta, zemlja je prošle nedelje izdvojila više od dve milijarde evra za finansiranje hitnih mera. On još čeka odgovor Evropske komisije na njegov zahtev da se krizni fond od 450 miliona evra iz budžeta EU iskoristi za poljoprivredne subvencije. Komisija je saopštila da pažljivo prati situaciju.

- Ozbiljna suša u južnoj Evropi je od posebne zabrinutosti, ne samo za tamošnje poljoprivrednike, već i zbog toga što bi mogla povećati ionako veoma visoke potrošačke cene - rekla je portparolka Komisije Mirijam Garsija Ferer.

Slične nevolje mogle bi da nastanu i u Italiji, gde i do 80 odsto vodosnabdevanja ide za poljoprivredu. Uz ovogodišnji tanak snežni pokrivač i nisku vlažnost zemljišta, italijanski poljoprivrednici planiraju da smanje površine za setvu za 6 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Posle dve godine nestašice vode, delovi severne Italije ušli su u maj sa 70% deficita u rezervama snežne vode i 40% deficita vlage u zemljištu, rekao je Luka Broka, direktor istraživanja u Nacionalnom istraživačkom savetu Italije. Sa tako osušenim zemljištem kiša se ne upija, što ima razorne posledice. Vlasti u Italiji saopštile su da je više od 10 ljudi poginulo u poplavama u italijanskoj regiji Emilija-Romanja.