ZEMLJOTRES U NEMAČKOJ! Desničarski AfD pregazio Šolcove socijaldemokrate! Optužuju ih da su za Rusiju, da šire antisemitizam, zašto im Nemci sve više veruju?!

Podrška desno-populističkoj Alternativi za Nemačku (AfD) nastavlja da raste i prema rezultatima aktuelnog ispitivanja javnog mnjenja "Nemački trend", ta stranka je s 19 odsto podrške potisnula vladajuću Socijaldemokratsku partiju Nemačke (SPD) na treće mesto, prenosi Dojče vele.

Da se ove nedelje u Nemačkoj održavaju savezni parlamentarni izbori, najveći broj glasova osvojila bi Hrišćansko-demokratska unija (CDU),  proizlazi iz aktuelnog ispitivanja javnog mnjenja "Nemački trend", koje redovno sprovodi institut "Infratest-dimap", na zahtev javne televizije ARD. 

Istraživanje, koje je sprovedeno 20. i 21. juna, obuhvatilo je 1.191 građanina. CDU bi na izborima osvojila 29 odsto glasova, isto koliko je imala u anketi prošlog meseca. Desno-populistička AfD poboljšala se za jedan procenat i sada ima 19 odsto podrške. To je najveća vrednost koju je AfD do sada ostvarila u tom ispitivanju javnog mnjenja.

Ta stranka bi tako, da se sada održavaju izbori, potisnula vladajuću SPD na treće mesto. SPD bi dobila 17 odsto glasova, što je jedan odsto manje nego u prošloj anketi. Njeni koalicioni partneri Zeleni ponovo bi imali 15 procenata, a treći član koalicije, Slobodna demokratska stranka (FDP), jedan procenat manje nego u prethodnom istraživanju – šest odsto. Kao i u ispitivanju pre tri nedelje, Levica bi imala četiri odsto, što znači da ne bi uspela pređe cenzus za Bundestag koji je pet odsto.

 

 

 

AfD ima velike ambicija, čak i za mesto kancelara. Na pitanje novinara o planovima stranke da predloži kandidata za kancelara, kopredsednica stranke Alis Vajdel je odgovorila da će oni to definitivno uraditi, čak i ako ne budu imali podršku velikog broja birača. Ona, međutim, nije odgovorila da li će se i sama kandidovati za tu funkciju.

Verovatnoća da kandidat AFD postane nemački kancelar trenutno je veoma mala s obzirom da bi stranka morala da bude u stanju da formira vladu, a u ovom momentu sve druge stranke isključuju saradnju sa njom, ocenjuje britanska agencija.

Gest nominovanja kandidata pokazao bi, ipak, ambiciju najuspešnije desničarske partije u Nemačkoj, koja sve više potresa politički život najmnogoljudnije evropske zemlje i najveće ekonomije na kontinentu.

Da su vlasti zabrinute zbog situacije, istaknuto je u utorak, kada je šef nemačke obaveštajne službe Tomas Haldenvang upozorio građane da krajnje desničarski ekstremizam predstavlja najveću pretnju nemačkoj demokratiji i da birači to treba da imaju na umu pre nego što glasaju za AFD.

Haldenvang je rekao da je deo članstva AFD širio mržnju prema manjinama, kao i antisemitsko raspoloženje i proruske narative, što je stranka negirala.

Foto: EPA

Kako bi sprečile pobedu kandidata Alternative za Nemačku na izborima u drugom krugu za gradonačelnika ili poslanike u pokrajinskom parlamentu, ostale stranke su se u poslednje vreme često ujedinjavale i preporučivale glasanje za protivkandidate.

Taj postupak svaki drugi građanin (52 odsto) smatra ispravnim, dok ga više od trećine ispitanika (35 odsto) smatra pogrešnim. Trinaest procenata ispitanih nije želelo ili moglo da se o tom pitanju izjasni.

Oko tog pitanja postoje i razlike u mišljenjima na zapadu i istoku zemlje. U tzv. "novim saveznim pokrajinama" (područje bivšeg DDR-a), savez stranaka protiv kandidata AfD-a ne podržava 40 odsto ispitanika, a 47 procenata ga smatra ispravnim.

U grupi građana u uzrastu od 35 do 49 godina, kritika takvog saveza porasla je za jedan odsto i sada iznosi 45 procenata. Najveća podrška zajedničkom delovanju stranaka protiv AfD-ovih kandidata zabeležena je kod osoba starijih od 65 godina (58 odsto za, 31 odsto protiv).
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.