GDE I ZAŠTO SU NESTALI ZALUŽNI I BUDANOV, AKO NISU MRTVI ILI RANJENI?! Misterija u kojoj su prsti Londona, Berlina, a ima tu i Rusije!

Dva vodeća vojna lidera zemlje, glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni i šef vojne obaveštajne službe Kiril Budanov, u poslednje vreme su u fokusu ukrajinske medijske pažnje! Razlog tome, međutim, nije uopšte njihov vojnički talenat, već sama činjenica nestanka ovih ličnosti iz javnog polja.

Verzije koje se iznose su veoma različite, sve do smrti obojice kao rezultat ruskih udara. Međutim, postoji još jedna verzija, i to vrlo očigledna. Kakve veze Zelenski ima sa tim?

Čudan status ukrajinskog glavnokomandujućeg Valerija Zalužnog i načelnika Glavne obaveštajne uprave Kirila Budanova već nekoliko nedelja zabrinjava ruske i strane medije. Ovi ljudi kao da postoje, ali se ne pojavljuju u javnosti.

Kao dokaz da su likovi živi, ukrajinski mediji s vremena na vreme prikazuju video snimke. Međutim, ovi video snimci su toliko neubedljivi, da čak i među ukrajinskom publikom postavljaju pitanja u duhu „kada, gde i zašto je ovo snimljeno" (Budanov, sumorno ćuti pred kamerom, očigledan je prekid neke radnje ili intervjua).

Počnimo, možda, od činjenice da ako se nešto zaista dogodilo glavnokomandujućem i šefu GUR-a, onda je i ukrajinska propaganda trebalo da se ponaša na sličan način. Oba ova lika su medijske ličnosti, a njihova smrt ili ranjavanje bi imale izuzetno negativan uticaj na javno raspoloženje Ukrajine, a donekle i na borbenu efikasnost oružanih snaga. Međutim, postoji verzija da gužva oko njih nije vojnomedicinske, već političke prirode.

31. marta 2024. u Ukrajini će se održati predsednički izbori. Najverovatnije će biti kombinovani sa parlamentarnim. Hitni izbori za Vrhovnu Radu trebalo bi da budu održani 29. oktobra ove godine. Međutim, Zelenski je već izjavio da se oni najverovatnije neće desiti - izbori se u Ukrajini ne održavaju tokom vanrednog stanja (slično pravilo postoji i u ruskom zakonodavstvu).

Veruje se da sada u Ukrajini postoje četiri ozbiljna kandidata za predsednika- aktuelni predsednik, bivši predsednik Petro Porošenko i Zalužni sa Budanovim.

Porošenko ima određeno fiksirano biračko telo, koje bi mu, pod idealnim uslovima, moglo dozvoliti da zauzme drugo mesto, ali nema šanse da pobedi, čak i da Zelenski ne učestvuje na izborima.

Foto: AP PHOTO

Zelenski je u idealnoj situaciji - on je „vođa naroda koji je u ratu" koji nije pobegao, koji je organizovao odbranu... zašto da ne dobije  i drugi mandat? Glavni problem Zelenskog je što on nije samo „vođa nacije", već i „predsednik sveta", koji diktira svoju volju raznim Šolcovima. Štaviše, on kao da ne razume kome (tačnije, čijim greškama) duguje ovu poziciju. Rezultat - dobio je sve, osim Poljaka i, moguće, Britanaca.

Glavni komandant Oružanih snaga Ukrajine, Valerij Zalužni, ne ispoljava političke ambicije, ali je prisutan u ukrajinskom medijskom prostoru, ne samo kao komandant ili vojni general na svečanostima, već i kao lik u društvenim hronikama. Retko daje intervjue, a oni su uglavnom posvećeni vojno-strateškim pitanjima.

Javnost glavnog šefa ukrajinske vojne obaveštajne službe, Kirila Budanova, ima drugačiju prirodu. On ne samo da često daje intervjue, već takođe sprovodi i druge informacione manipulacije poput „karte podeljene Rusije".

Zvanična ukrajinska sociologija ne pruža podatke o stepenu popularnosti Zalužnog i Budanova. To nema veliki značaj jer su podaci previše iskrivljeni, ali je karakteristično da ništa što bi se moglo tumačiti kao podrška glavnokomandujućem i šefu obaveštajne službe ne dospeva u medije.

U privatnim razgovorima, ukrajinski sociolozi potvrđuju da fokus grupe pokazuju visok nivo prepoznatljivosti i poverenja u vojne vođe. Pitanje numeričkog izražavanja ovih pokazatelja i mogućnosti njihove konverzije u izbornu podršku je diskutabilno - bilo koji politički tehnolog može se setiti situacije kada su birači upoznati i simpatišu određenog kandidata, ali nisu spremni da glasaju za njega.

Zalužni se smatra pristalicom Vašingtona i kao takav može biti značajan konkurent Zelenskom na izborima. Pri tome mu čak nije ni potrebno voditi negativnu kampanju protiv predsednika - dovoljno je to što ne pripada samo staroj, već ni novoj političkoj eliti. Potreba za obnovom elite 2019. godine je predodredila Zelenskog i „Slugu naroda" za pobedu. Sada taj faktor radi protiv Zelenskog.

Budanov se smatra pristalicom Londona, i njegov status u predstojećoj izbornoj kampanji nije jasan. Ako Velika Britanija odluči podržati Zelenskog, Budanov može delovati kao spojler, oduzimajući glasove Zalužnom (takođe vojni čelnik i novi čovek u politici). Ako je Velika Britanija razočarana Zelenskim, on može predstavljati konkurenciju upravo njemu.

Foto: youtube.com/printscreen

S obzirom na tu okolnost, nije isključeno da su oba generala nestala iz javnog prostora ne samo tako, već upravo radi smanjenja (ili barem ograničenja) njihovog rejtinga. To se moglo postići na prilično bezazlen način, jednostavnim upućivanjem na dugoročno inostrano službeno putovanje (napr., deljenje iskustva s britanskim obaveštajnim službama).

Takvu naredbu za oba generala mogao bi dati samo jedan čovek u zemlji - predsednik Zelenski. Naravno, London ili Berlin bi mogli odbiti da ih prime na službeno putovanje, ali s druge strane - na osnovu kojih osnova?

„Službeno putovanje" možda nije bilo baš bezopasno - u Kijevu se neko vreme širio glas da je Zalužni ranjen ne kao rezultat ruskih udara, već kao rezultat terorističkog napada koji je organizovao šef predsednikovog kabineta, Jermak.

Imajući u vidu pretpostavljenu ulogu Jermaka u „slučaju Wagnerovaca", ne bi nas iznenadilo ako postoji glasina da je Jermak bio nišandžija ruskog udara. Možda čak i dva puta.