Dok se Šveđani raduju, Zelenski ima razloga da bude tužan: Ljuta realnost udarila ukrajinskog predsednika u glavu

Samit NATO-a u Viljnusu završen je tako što ga je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u završnom obraćanju medijima nazvao istorijskim.

Zaista, za neke je bio takav, a za druge teško razočarenje. Navodno vrlo skladan savez nije uspeo da se dogovori ko će biti novi generalni sekretar, pa će Stoltenberg služiti još jedan vanredni mandat od godinu dana. Sve dok članovi ne postanu još kompleksniji i ne uspeju da se dogovore oko naslednika.

Za jedinu zaista važnu vest pobrinuo se turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je u sultanskom stilu objavio da se smilovao i dozvolio Švedskoj da se pridruži Alijansi.

Doduše, Erdogan je znatno pokvario zadovoljstvo Šveđanima izjavom da nacrt zakona o ratifikaciji ulaska Švedske u NATO neće proslediti parlamentu do jeseni, kada bi posle letnje pauze trebalo da ponovo počne da radi. I dodao da očekuje da Švedska do tada napravi plan za primenu antiterorističkih zakona, pre nego što turski parlament počne proceduru ratifikacije. Samo da se zna čiji je poslednji.

Foto: EPA-EFE/TIM IRELAND

Ljuta realnost Zelenskog udarila mu je u glavu

I dok Šveđani imaju čemu da se raduju, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nema. Zapravo, može samo da bude veoma nezadovoljan jer ga je ljuta realnost konačno „udarila u glavu“. Od poziva u NATO nema ništa, niti će ga biti dok Ukrajina svojim snagama ne pobedi Ruse.

Najviše što je Zelenski dobio je neka vrsta Saveta NATO-Ukrajina. Savet za šta? Kažu sa ciljem podizanja odnosa NATO-a i Ukrajine na viši nivo. Koji viši nivo? Do sada su Zelenski i društvo imali otvorena vrata za sve zapadne lidere (pa, ne za sve njih, recimo za ogromnu većinu). I stalno postavljati nove zahteve. Samo što još nisu tražili taktičko nuklearno oružje. Ali kako su prošli...

Na kraju su grdno preterali. Tako je britanski ministar odbrane Ben Volas prvi javno rekao šta svi misle na Skaj njuzu: „Velika Britanija nije Amazon servis za isporuku oružja Ukrajini, a Kijev bi možda bio mudar da svojim saveznicima pokaže neku zahvalnost.

Kao što se Ukrajinci ponašaju prema Britancima, tako se ponašaju prema svakom ko je voljan da im pomogne. I jako se naljute ako im se kaže da to nije moguće. Zbog toga je Volas rekao da je njegov savet Ukrajincima da imaju na umu kako treba da ubede neke skeptične političare u Vašingtonu i drugim zapadnim prestonicama da desetine milijardi funti troše na vojnu pomoć svojoj zemlji za rat sa Rusijom vrede toga.

Drugim rečima, nakon što je dobila naoružanje, vojnu opremu i municiju u vrednosti većoj od 70 milijardi dolara, ukrajinska vojska nije uradila ništa u toliko najavljivanoj prolećno/letnjoj ofanzivi. Na veliko razočarenje Zapada.

Zapad vidi rat kao privremeni problem koji će nestati nakon godinu-dve

Činjenica je da velika većina evropskih lidera vidi rat u Ukrajini kao privremeni problem koji će nestati nakon godinu, najviše dve, da će se situacija rešiti na ovaj ili onaj način (tj. pregovorima, najverovatnije na štetu). Ukrajine) i da će Ukrajina postati neka vrsta tampon zone između Rusije i Evrope.