Spremite se! Analitičar koji je predvideo krizu 2008. godine poslao novo zastrašujuće upozorenje!

Poznati analitičar i ekonomista, koji je predvideo kolaps "Liman bradersa" 2008. i samim tim svetsku ekonomsku krizu, upozorio je investitore da bi Volstrit mogao da padne.

Robert Kijosaki naveo je da postoji "previše znakova" koji ukazuju na krah berze u bliskoj budućnosti.

- Ja se ne igram sa akcijama i obveznicama. Kao preduzetnik, volim da držim sve pod kontrolom. Ipak, previše znakova ukazuje na ozbiljan krah na berzi. Ako vaša budućnost zavisi od akcija i obveznica, budite oprezni, potražite profesionalni savet. Bojim se da dolazi depresija - napisao je na Tviteru.

Kijosaki nije detaljno naveo zašto očekuje da će akcije pasti. Ranije je, međutim, predvideo da će Federalne rezerve SAD povećati kamatne stope kako bi obuzdale skokove cena i upozorio da bi to zauzvrat izazvalo krah akcija, obveznica, nekretnina i zlata.

Njegova "predviđanja" do sada su se pokazala kao tačna jer se zemlja suočila sa najgorom inflacijom u decenijama u poslednjih nekoliko meseci, što je navelo Fed da sprovede niz povećanja kamatnih stopa. Kamatna stopa je trenutno od 5 do 5,25 odsto, u odnosu na nula procenata početkom 2022.

Do sada se činilo da su cene u SAD i ekonomski rast otporni na veće troškove zaduživanja. Referentni indeks S&P 500 je do sada ove godine porastao za 17 odsto, a Nasdak za 35 odsto, delom zbog porasta klađenja na veštačku inteligenciju.

Međutim, u tvitu prošle nedelje, Kijosaki je naveo da trenutni rast na berzi nije znak zdravlja, već proizvod suspenzije gornje granice duga koju je Vašington doneo prošlog meseca da bi izbegao neispunjenje obaveza.

- Zašto berza raste? Zato što je 'plafon duga' uklonjen. Znači, nacionalni dug raste sa berzom. Bogati postaju bogatiji kako Amerika postaje siromašnija. Tužno. Držite se pravog novca i stvarne imovine: zlata, srebra, bitkoina - naveo je on.

Ukupan američki dug sada iznosi preko 32 biliona dolara, a prema nedavnom upozorenju Kongresne kancelarije za budžet (CBO), on će se skoro udvostručiti u naredne tri decenije, skočivši sa ovogodišnje procene od 98 odsto BDP-a na 181 odsto do 2053. godine, osim ako se zakon ne promeni.