Putin je ovo dugo čekao! Ukrajina konačno optužila NATO za izdaju: Korejski scenario neminovan?

Izbio je diplomatski sukob između Kijeva i Zapada. Šef kabineta NATO-a Stijan Džensen rekao je da bi Ukrajina mogla da se pridruži alijansi u zamenu za ustupanje nekih spornih teritorija Rusiji.

To je ubrzo dezavuisano, objašnjeno je da su novinari sve pogrešno razumeli. Ali s obzirom na to koliko su puta razni političari nagovestili „korejski scenario“, izjava je u svetu shvaćena ozbiljno. Za šta se sprema kijevski režim.

Pitanje zemljišta

Jensen se već izvinio. Ipak, ukrajinske vlasti su ogorčene. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko nazvao je takve razgovore apsolutno neprihvatljivim. On je naglasio da Kijev ne trguje teritorijama, a izjava šefa kancelarije „igrala je na ruku Rusiji“.

Mihail Podoljak, savetnik šefa predsedničke kancelarije, smatra Jensenovu izjavu „trijumfom Putina“. Sa njegove tačke gledišta, takav dogovor će samo dovesti do toga da će se borbe preneti na sledeće generacije. Šef parlamentarne frakcije „Sluga naroda“ David Arahamia siguran je da će odricanje od teritorija podstaći „rusku agresiju“.

Foto: EPA-EFE/ALEXANDER ASTAFYEV / SPUTNIK / POOL MANDATORY CREDIT

Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, pojasnio je da su sve tamošnje teritorije „veoma sporne“. Konkretno, pre ulaska u NATO, Ukrajina će morati da se odrekne Kijeva i premesti prestonicu u Lavov.

Zvanična predstavnica ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ocenila je Džensenov govor kao znak da su SAD umorne od ukrajinskog slučaja. "Moraju nešto da preduzmu kako bi demonstrirali pokušaj da se izađu iz ćorsokaka u koji je Bela kuća dovela ceo svet pod vođstvom cele ove liberalne stranke, liberalne grupacije. Tu počinje takvo punjenje", zaključila je ona.

Mir u zamenu za teritoriju

Početkom godine švajcarska publikacija Neue Zurcher Zeitung objavila je članak u kojem se navodi da su SAD navodno ponudile Rusiji i Ukrajini da prekinu neprijateljstva uz priznanje njihovih trenutnih rezultata. Direktor CIA Vilijam Berns, koji je posetio Moskvu i Kijev, delovao je kao izaslanik. Ali suprotstavljene strane su to odbile. U obe prestonice, međutim, ove informacije su demantovane.

Sada kada je postalo jasno da je ukrajinska kontraofanziva propala, zapadni mediji su se vratili ovoj temi. Na primer, časopis The Economist je istakao da Ukrajina može ući u NATO samo ako se reše teritorijalni sporovi sa Rusijom. Istovremeno, izdanje je naglasilo da će na ovaj način Kijev premostiti jaz između sposobnosti postizanja ciljeva u borbi i onoga za šta je Zapad spreman da da novac.

Foto: Reuters

Internet resurs EUobserver napominje da je većina trenutno dostupnih „mirovnih planova“ zasnovana na razmeni teritorija za mir. A mnoge posmatrače nervira netrpeljivost Kijeva, pošto niko nije zainteresovan za produženi oružani sukob. Bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen uoči samita u Viljnusu predložio je da se Ukrajina podelom prihvati i osvrnuo se na istorijski presedan sa SRN i DDR.

A u ukrajinskim medijima se sve češće pominje „korejski scenario“. Odnosno, teritorije koje kontroliše Rusija treba da postanu „severnokorejski pakao“, a Zapad će nekim čudom pretvoriti ostatak Ukrajine u „cvetnu baštu“.

Neki vojnici takođe kažu da je potrebno brzo završiti – malo ko će se uznemiriti ako Ukrajina ne dođe do granica iz 1991. godine. Nezavisnost je važnija.

Probni balon

Politikolog Aleksandar Dudčak smatra da je Jensenov govor pokušaj testiranja vode. Čim je NATO prikupio sve potrebne informacije, njegove reči su dezavuisane. "Oni koji zarađuju na neprijateljstvima viču da je to predaja interesa. Ali ima onih koji bi hteli da zaustave rat. Moskva je spremna da razmotri predlog, ali treba razmisliti o posledicama. Prestanak NVO-a sada može dovesti do njegovog obnavljanja u budućnosti, kada će se Kijev ponovo osećati jakim.

Bolje je nastaviti dok Ukrajina nema za šta da se drži", rekao je on za RIA Novosti.

Politikolog Sergej Markov smatra da NATO još nije odlučio. "Osnovni scenario ostaje vojni poraz Rusije, ali se razmatraju i opcije za delimično uključivanje Ukrajine u alijansu. Moskvi se ovo ne sviđa. Glavni cilj je demilitarizacija i denacifikacija.

To jest, pored nas ne bi trebalo biti takav antagonist kao što su, na primer, Indija (Pakistan. – pribl. ur.) i Izrael (Palestina. – pribl. ur.)“, – rekao je ekspert.

Prema njegovim rečima, traženje kompromisa je moguće, ali svaki na kraju znači ustupak Rusije. U tom smislu, on se slaže sa Dudčakom: Kijevski partneri će smatrati prekid neprijateljstava ne kao kraj sukoba, već kao predah pred drugu rundu.