Prigožinovi piloti na poligrafu! Pojavila se nova verzija pada aviona - jedno pitanje je bilo ključno

Stručnjaci uključeni u istragu pada aviona Embraer Legaci 600 u Tverskoj oblasti, u kojoj su poginuli osnivač Vagner PMC Jevgenij Prigožin i još devet osoba, skeptični su u pogledu moguće povezanosti pada i popravke letelice.

Trenutno je u toku detaljna provera goriva kojim je bila napunjena letelica. Prema stručnjacima, verzija spoljnog uticaja na Embraer trenutno se ne razmatra. Podsetmo, neposredno pre pada aviona izvršene su dve popravke...

Dve popravke

Zamena turbo-hladnjaka naređena je nakon što je komandir posade, Oleg Volkov, primetio strani zvuk iz vazdušnog sistema, tokom leta iz Sankt Peterburga za Moskvu 18. jula. On je to prijavio inženjeru avio-kompanije MNT-aero, nakon čega je odlučeno da se obustave letovi i zameni deo.

Pored turbo-hladnjaka, na Prigožinovom avionu je zamenjen i senzor temperature kočnica. Do pregrevanja kočnica obično dolazi prilikom sletanja aviona, a ako temperatura dostigne kritične nivoe, indikator svetli crveno. U ovom slučaju, od zemaljskog osoblja se čak traži, da se ne približava minimalnoj udaljenosti strani guma aviona na kojoj se nalaze termalni prekidači.

Foto: Tanjug/AP

U slučaju Prigožinovog Embraera, upravo su problemi sa senzorom otklonjeni. Međutim, ni njegov kvar ni kvar turbo-hladnjaka, prema mišljenju stručnjaka, ne bi mogli da izazovu kritičnu situaciju u letu.

A dokle je istraga došla?

Proučavajući razvoj događaja u avionu, stručnjaci uključeni u istragu skrenuli su pažnju na nekoliko tačaka.

Kada se incident dogodio, Embraer je najverovatnije bio na autopilotu. Drugi komandant letelice, Oleg Volkov, potvrdio je da se autopilot obično uključuje nakon penjanja 300-400 metara. Od tog trenutka do sletanja, posada utiče na kontrolu letelice minimalno. Izuzetak je kontrola brzine, pošto Embraer nema automatski gas (sistem koji automatski kontroliše potisak motora).

U trenutku incidenta, avion se nalazio na visini od oko 8,5 km. Stručnjaci veruju da ako su posada i putnici bili svesni nakon nekog incidenta, imali su najviše 40 sekundi da stave maske i pokušaju da pošalju poziv u pomoć (pod pretpostavkom da je došlo do smanjenja pritiska u avionu). Međutim, to se nije dogodilo.

Ovakav razvoj događaja nam ponovo omogućava da se vratimo na verziju eksplozije, koja se između ostalog razmatra.

- Uređaj bi mogao biti prilično male snage, ali može biti u kabini u zoni izlaza u slučaju nužde – na desnoj strani, gde se nalazi tačka pričvršćivanja desnog krila. Ovo objašnjava oštro odvajanje krila, reakciju pilota (naglo je povukao kormilo prema sebi) i naglu promenu putanje letelice - rekao je izvor blizak istrazi.

Istovremeno, stručnjaci pokušavaju da shvate da li bi se događaji mogli razviti na ovaj način ne tokom eksplozije, već u slučaju kvara jednog ili više sistema aviona.

Foto: Tanjug/AP

Sličan incident dogodio se u septembru 2010. na Tu-154 tokom leta Udačni-Moskva. Termalno ubrzanje baterije (naglo povećanje temperature elektrolita) dovelo je do kratkog spoja i kvara čitavog sistema napajanja na brodu.

Otkazale su i električne pumpe za gorivo, ali posada je, čak i u tako kritičnoj situaciji, uspela da spusti avion u tajgu na neaktivan aerodrom u Ižmi (Republika Komi). Niko od 81 putnika i člana posade nije bio povređen.

Podsećajući na tu priču, vazdušni istražitelji naglašavaju, da su skoro svi sistemi upravljanja Embraer Legaci 600 duplirani. Na primer, u slučaju zaglavljivanja kormila, možete kontrolisati letelicu uz pomoć motora, povećavajući ili smanjujući potisak.

Događaj na Embraeru već viđen

Postoji analogija sa svežijim incidentom koji se dogodio pod vodom. Prvog jula 2019. godine, u Barentsovom moru, došlo je do požara na dubokomorskoj stanici AS-31 "Lošarik". Poginulo je 14 mornara podmorničara. U tom slučaju, uzrok tragedije bio je eksplozija akumulatorske baterije i naknadni požar u akumulatorskom prostoru. Stručnjaci će takođe istražiti mogućnost takvog razvoja događaja na Embraeru.

Svedoci tvrde, da članovi tima koji je povezan sa Jevgenijem Prigožinom obično nisu nosili prenosive baterije sa sobom, jer je avion već bio opremljen njima. Međutim, požar ili čak eksplozija power bank, verovatno ne bi mogla izazvati tako trenutne posledice kao što je odvajanje krila.

Kada se radi o mogućem oštećenju aviona još na zemlji, istražitelji ponovo razmatraju uslove skladištenja Embraera. Avion je zimu provodio u hangaru, a leto na otvorenom parkingu na "Šeremetjevu" iz razloga ekonomičnosti, kako je objasnio izvor u aviokompaniji.

Ako se razmišlja o zlonamernom mešanju, prvo pod sumnju padaju menadžeri aviona, inženjeri koji su učestvovali u popravkama, kao i potencijalni kupci koji su posetili avion ujutro 23. avgusta, nekoliko sati pre nesreće. Prodaju aviona nisu krili od zaposlenih u aviokompaniji – nakon što su posetioci otišli, komandant posade Aleksej Levšin je obavestio svog naslednika Olega Volkova o "pregledima".

Piloti na poligrafu

Dodatno, svi zaposlenici aviokompanije su prošli poligrafska ispitivanja pri zapošljavanju, a jedno od ključnih pitanja bilo je:

- Da li imate nameru da nanosite štetu glavnom putniku? (Prigožinu).

Takođe se ispituje procedura punjenja goriva za Embraer. Mehanizam raspodele goriva po rezervoarima nalazi se sa desne strane trupa aviona, što bi značilo da je u potencijalno opasnoj zoni ako pretpostavimo verziju eksplozije.

Foto: Tanjug/AP

Utvrđeno je da avion nije bio potpuno napunjen pre poslednjeg leta - samo 4 tone goriva su bile dodate, što bi bilo dovoljno za let do Sankt Peterburga. Dodatni rezervoar nije bio pun. Napomenuto je da je procedura punjenja goriva na "Šeremetjevu" standardna, i niko nije primetio ništa sumnjivo u radu punilaca goriva pre nego što je avion Prigožina poleteo.