Sedam vekova robije za Trampa, "duboka država" aktivira amandman iz vremena Građanskog rata!

Bivši predsednik Amerike Donalda Tramp, ako bude osuđen po četiri krivične optužnice, mogao bi da dobije 717 godina robije. Povrh toga, "duboka država", da bi se dodatno obezbedila, i da SAD ne dobiju prvog predsednika koji će vladati iz zatvora umesto iz Bele kuće, sprema aktivaciju 14. amandmana na američki ustav!

Reč je, piše Nikola Vrzić, o pravnom aktu iz 1868. kojim se svima koji su „učestvovali u pobuni" protiv Sjedinjenih Država zabranjuje se obavljanje bilo kakve javne funkcije bez odobrenja dve trećine članova Senata i Predstavničkog doma. Igrom slučaja, upravo se ova pravna formulacija - "pobuna" protiv SAD - bivšem predsedniku sad stavlja na teret.

Njegovu analizu prenosimo u celini!!!

Ovako nešto, naravno, može samo u Americi. Zahvaljujući svojoj zatvorskoj fotografiji, prvoj na kojoj je jedan predsednik SAD, Donald Tramp je u samo dva dana zaradio više od sedam miliona dolara - prodajom suvenira s tom fotografijom. Da bi onda iz njegove kampanje zapretili tužbom zbog povrede autorskih prava svima koji bi da profitiraju na isti način.
Potom su pojedini pravni stručnjaci ukazali da autorska prava na dotičnu fotografiju verovatno i nema Tramp. Nego šerif okruga Fulton u Džordžiji koji ga je uhapsio prošlog četvrtka, što znači da bi zapravo fultonski šerif mogao da tuži Trampa zbog autorskih prava i zatraži odštetu. Premda postoje i tumačenja da je profitabilna policijska fotografija uhapšenog predsednika Amerike, u stvari, javno dobro.

Upozorenje Sare Pejlin

No, razume se, ovo je ponajmanji, i verovatno jedini kudikamo zabavan, među problemima s kojima se čitava američka država sad suočava zbog nastojanja njene duboke države da osigura da bivši predsednik ne bude i budući. Te zato ovim povodom nekadašnja guvernerka Aljaske i neuspela republikanska kandidatkinja za potpredsednicu Amerike Sara Pejlin i preti, ili samo upozorava, da će im zemlja završiti u drugom građanskom ratu.

Dok autorka knjige „Kako građanski ratovi započinju: I kako ih zaustaviti" Barbara Volter, koja je i savetnica CIA, potvrđuje ove zle slutnje i opominje, ili i sama preti u ime te organizacije koju savetuje, da je američka, kako tvrdi, demokratija, „zašla na veoma opasnu teritoriju", te da „događaji u Americi, ako bi se sagledali na isti način kao događaji u Ukrajini ili Obali Slonovače ili u Venecueli", zadovoljavaju one uslove koji izbijanje građanskog rata čine izglednim.

Mafijaško udruživanje

U svakom slučaju, Donald Tramp je prošlog četvrtka u Atlanti u Džordžiji po četvrti put u poslednjih pet meseci formalno uhapšen, uzeti su mu otisci prstiju i sve ostalo po redu, uključujući i pomenutu policijsku fotografiju, po tužbi koja je, na osnovu antimafijaških zakona o zločinačkom udruživanju, protiv njega i njegovih bliskih saradnika pokrenuta zbog (navodnog) pokušaja da obore rezultat prethodnih predsedničkih izbora 2020.

Njih je, podsećanja radi, Tramp izgubio tako što je na biračkim mestima te 2020, kad je izgubio, dobio 10 miliona glasova više nego 2016. kada je pobedio. A uspeo je da izgubi zahvaljujući sistematski pristiglim glasovima putem pošte, u taman dovoljnom broju ključnih američkih država.

Protiv Trampa se, inače, uz nekolicinu građanskih parnica - silovanje, utaja poreza i tome slično - osim krivičnog postupka u Džordžiji istim povodom pokušaja obaranja izbornog rezultata vodi i postupak u Vašingtonu, s tim što je tu u pitanju federalna tužba, te još dva krivična postupka drugim povodima - zbog nepropisnog podmićivanja porno glumice Stormi Danijels kako bi ćutala o njihovoj navodnoj vezi, kao i zbog nepropisnog rukovanja poverljivim državnim dokumentima.

Kako su izračunali na televiziji „Foks", 45. predsedniku Amerike kroz ove četiri krivične optužnice sad preti 717 godina robije.

Pretnja 14. amandmana

A povrh toga, izgleda, da bi se dodatno obezbedilo da Amerika ne dobije prvog predsednika koji će vladati iz zatvora umesto iz Bele kuće, Trampu se sprema aktivacija 14. amandmana na američki ustav. Reč je, inače, o pravnom aktu iz 1868. kojim se državljanstvo SAD dodeljuje svim osobama rođenim na njenom tlu, uključujući i bivše robove, pobunjenim američkim državama koje su bile članice Konfederacije zabranjuje se vraćanje ratnih dugova, i, što je bitno kada je o Trampu reč, svima koji su „učestvovali u pobuni" protiv Sjedinjenih Država zabranjuje se obavljanje bilo kakve javne funkcije bez odobrenja dve trećine članova Senata i Predstavničkog doma. Igrom slučaja, upravo se ova pravna formulacija - „pobuna" protiv SAD - bivšem predsedniku sad stavlja na teret.

Drugim rečima, ne može Tramp da pobedi na izborima ako mu se zabrani da učestvuje na tim izborima.

Što će reći da nije previše verovatno da je proizvod slučajnosti izobilje tekstova u kojima se, kao na Si-En-Enu na primer, u poslednje vreme dokazuje da je „sve više ustavnih argumenata da bi Trampu trebalo zabraniti obavljanje predsedničke funkcije".

Oni koji su napisali 14. amandman nisu bili budale. Shvatili su", ističe Si-En-En, „da bi kraj naše nacije, kraj demokratije, nastupio kad bi ponovo na vlast došli oni koji su pokušali da obore državu i da spreče mirnu smenu vlasti".

Te se svim federalnim i lokalnim zvaničnicima, zaduženim za sastavljanje izbornih lista, (pre)poručuje da Trampovo ime u ime Ustava SAD uopšte i ne stave na glasačke listiće. Štaviše, kako izričito napominje Si-En-En pozivajući se na pravne eksperte koje je pronašao i levo i desno, „osuđujuća presuda za to uopšte nije bitna", jer, i „samo nastojanje bivšeg predsednika da obori predsedničke izbore 2020, i napad na Kapitol koji je iz toga proistekao, nedvosmisleno ga stavljaju u granice diskvalifikujuće klauzule, te je otuda on nepodesan da ikada ponovo bude predsednik".

Kraće rečeno, Trampu je presuđeno bez suđenja da bi mu se u ime demokratije zabranilo da bude kandidat na demokratskim izborima.

Ovakva je hajka na Trampa utoliko opasnija, ako ne po demokratiju a onda po mir svakako, što ankete listom pokazuju da, u okviru Republikanske partije, podrška Trampu tvrdoglavo opstaje i upadljivo raste u odnosu na konkurente. Bez obzira na pravosudnu i medijsku hajku kojoj je izložen.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.