Kijev gubi, vreme je za plan B! Zapad spremio strategiju koja se već jednom pokazala efikasnom

Zapad zna da kontraofanziva Ukrajine propada. Pa šta je plan B? Da li će blok koji predvode SAD pokušati da pretvori Ukrajinu u "graničnu državu" u stilu Hladnog rata ili je nešto drugo u toku?

Neuspeh ukrajinske kontraofanzive i "proksi rata" protiv Rusije naterao je Zapad da razmotri pregovore sa Rusijom o prekidu vatre u Ukrajini, i to na liniji trenutnog statusa kvo i bez čvrstih političkih obaveza. Ovo bi transformisalo sukob u klasični format Hladnog rata.

Pozicija sile

Zapad će pokušati da nametne ove pregovore sa pozicije sile, dok će spremnost Moskve da prihvati takvu igru zavisiti od uspeha ili neuspeha na bojnom polju u narednim mesecima, analizira Sergej Polatajev, analitičar i vođa projekta "Votfor".

U zapadnoj štampi glavne priče o Ukrajini poslednjih nedelja bile su o tome koliko je ukrajinska vojska (AFU) bila loša i koliko je ruska vojska jaka u svom odbrambenom radu. To znači da je kontraofanziva Kijeva, iako formalno nije završena, skoro definitivno otpisana. Rezultati višemesečne ofanzive su sledeći: prva od tri ruske odbrambene linije nije probijena, zauzeto je pet ili šest sela u okolini, a većina rezervi pripremljenih za operaciju je iskorišćena.

Ako situacija na bojnom polju počne da se okreće protiv Kijeva, Zapadu će biti u interesu da okonča sukob što je pre moguće dok njegov klijent još ima neku vrstu snage. Ili da i sam otvoreno krene u sukob sa Moskvom ili otvori drugi front u ovom ili onom obliku: na strani Poljske, u Pridnjestrovlju ili negde drugde.

Međutim, čini se da Zapad zapravo ne želi eskalaciju, već klasični Hladni rat i višegodišnje obuzdavanje - duga strategija koja se već jednom pokazala efikasnom.

Šta će reći Moskva?

Da bi to uradio, Zapad treba da zamrzne sukob. Ukrajina bi tada postala granica za Zapad, slično Zapadnoj Nemačkoj u 20. veku, ali da bi to funkcionisalo, potreban je dovoljno čvrst sporazum sa Moskvom.

To je osnova za smislene pregovore koji bi mogli da počnu ove jeseni. Ili su već u toku. Poluga uticaja Zapada može biti pretnja sopstvenom direktnom intervencijom ili otvaranjem drugog fronta.

Može li takav blef da funkcioniše? S jedne strane, ovakav sporazum bi bio u suprotnosti sa našom vizijom pobede koja je gore navedena. Ali, opet, prekid vatre pod našim uslovima bez odlučnog vojnog poraza ukrajinskih snaga izgleda nemoguć. Do sada je ruska retorika bila prilično beskompromisna. Ipak, uslovni "Minsk-3" može se pokazati kao pogodan kompromis koji odlaže problem na duže vreme.

SAD planiraju da Ukrajini u narednih mesec ili dva dostave rakete dugog dometa, tvrdi "Vol strit džurnal", pozivajući se na izvore u Beloj kući. Čeka se samo da američki predsednik Džo Bajden potpiše odluku.

Reč je o projektilima ATACMS, koji bi trebalo da pomognu kijevsku kontraofanzivu, navodi se u materijalu.
Rusija upozorava da američke rakete neće promeniti situaciju na bojnom polju i da će odgovor Moskve biti brutalan ukoliko Kijev upotrebi rakete dugog dometa.

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.