Ovaj general će zbaciti Zelenskog?! U Ukrajini sve veće komešanje, sve je više zahteva za izborima - čak i Kličko ima dobre šanse!

"Spreman sam za izbore. Mislim, spremni smo ako bude potrebno", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski 8. septembra, i dok svi sumnjaju u njegovo umeće "vladanja", ističu kako mu je ukrajinski general Valerij Zalužni ozbiljna pretnja!

Američki senator Lindzi Grejem, republikanac, posetio je Kijev 23. avgusta i potom otvoreno pozvao Zelenskog da organizuje izbore. Rojters je tada protumačio da izbori ne mogu da budu održani zbog ratnog stanja koje se produžava svakih 90 dana.

Zakon ističe 15. novembra, zbog čega nisu održani parlamentarni izbori koji su trebali da budu održani u oktobru. Predsednički izbori bili su zakazani za mart sledeće godine i sve je veći diplomatski pritisak Evrope da se tada održe. Zelenski je u četvrtak boravio u Granadi, na sastanku Evropske političke zajednice, gde se verovatno o ovoj temi razgovaralo i na bilateralnim sastancima.

Zelenski je odgovorio senatoru Grejemu da je potrebno obezbediti oko 130 miliona dolara za sprovođenje izbora, koji će predstavljati bezbednosni izazov – kako ih organizovati u oblastima koje su stalno na udaru ruskih snaga, i kako garantovati da Rusi neće napadati biračka mesta?

Pokrenuo je i pitanje 6 miliona ljudi koji su van Ukrajine i imaju pravo glasa, kao i okupirane teritorije na kojima je Rusija nedavno održala izbore.

Tema je izazvala interesovanje u ukrajinskoj javnosti, gde je deo predstavnika civilnog društva tražio da se o tome ne razmišlja.

- Izbori se tiču slobode govora, slobode kretanja, odsustva cenzure, komunikacije sa biračima, aktivnosti političkih partija itd. Sve ovo ne može biti garantovano u žaru rata - rekla je Olga Ajvazovska, predstavnica Građanske mreže Opora i dodala:

Foto: printscreen

- Takvi izbori bi bili daleko od čina demokratije tokom rata. Zemlja bi mogla da dobije vladare koje bi birali samo građani dela Ukrajine koji nije okupiran od Rusije. To bi pomoglo Kremlju da uspostavi novu geopolitičku realnost kontrole nad drugim delom Ukrajine!

U velikoj meri se protivi i opozicija, koja tvrdi da je gotovo nemoguće voditi kampanju u uslovima državne kontrole medija, a nije jasno da li bi bilo moguće razgovarati o svim temama, uključujući i situaciju na ratištu. Upozoravaju i da vojnici ne mogu da se kandiduju, a mnogo je onih koji bi, smatraju u opoziciji, stali na njihovu stranu i doneli im veliki broj glasova. Ovo je tačka u kojoj se lomi ključno pitanje, protivkandidata predsedniku Zelenskom. Zapadne analitičke kuće su pre tri meseca objavile da postoji nekoliko tačaka spora između predsednika i generala Valerija Zalužnog, komandanta armije.

Foto: Reuters

Ankete u Ukrajini potvrđuju da bi Zalužni bio najopasniji konkurent Zelenskom na izborima: najnovija anketa Ujedinjene Ukrajine, istraživačke grupe, kaže da 91 odsto ispitanika veruje Zelenskom, a 87 odsto veruje Zalužnom, što je skoro u granicama statističke greške. Zalužni je u velikoj prednosti jer je istraživanje koje je prošlog meseca objavila Fondacija za demokratske inicijative Ilko Kučeriv pokazalo da 78 odsto ispitanika smatra da je Zelenski direktno odgovoran za korupciju, koja je drugi najveći problem u zemlji, odmah posle ruske agresije.

Foto: Reuters

I treći kandidat Serhij Pritula, iz organizacije koja pomaže vojsci od 2014. godine, dobro se kotira, i veruje mu 81 odsto ispitanika. Najava izbora bi na scenu izvela i druge ljude, poput Vitalija Klička, gradonačelnika Kijeva, na primer, koji takođe nije u dobrim odnosima sa predsednikom.

Događaji na ratištu, gde se čini da kontraofanziva neće probiti ruske odbrambene linije, ne idu u prilog Zelenskom, koji je najavio oslobođenje cele zemlje. Istovremeno, ovi trendovi se neće toliko odraziti na podršku Zalužnom, jer javnost odgovornost za neuspeh najviše pripisuje političkoj eliti. Pitanje na koje Zapad uporno traži odgovor je zašto se toliko energije troši oko Bahmuta, grada bez strateškog značaja.

Zagovornici izbora iz inostranstva smatraju da je potrebno videti, posle dve godine rata, kakvo je raspoloženje u javnosti, posebno zbog mogućih pregovaračkih inicijativa koje ne treba politizovati. I deo ukrajinske javnosti smatra da je potrebno organizovati izbore jer bi njihovo odlaganje moglo da potraje, što bi dovelo u pitanje podršku vlasti.