Za islamski džihad ništa nije sveto - Ko su brutalni ratnici koji stoje iza raketiranja bolnice i krvoprolića u Gazi!?

Pokret islamski džihad u Palestini (Harakat al-Jihad al-Islami fi Filastin) ili Palestinski islamski džihad je druga najveća oružana grupa u Gazi. Smatra se jednom od najekstremnijih palestinskih oružanih frakcija, a deluje i na Zapadnoj obali. Podsetimo, Izraelci su optužili džihadiste za smrtonosnu eksploziju koja se juče dogodila u bolnici Al Ahli u Gazi.

Džihadisti odbacuju bilo kakav politički mirovni proces i vide vojnu pobedu nad Izraelom kao jedino sredstvo za postizanje svog cilja uspostavljanja islamske države širom Izraela, Zapadne obale i Gaze. Oni imaju sopstvene zalihe raketa i minobacača, a pre mesec dana njihovo vojno krilo, Brigade Al Kuds, brojalo je nekoliko stotina boraca, smatraju analitičari.

Nejasno je koliko ih je ostalo u životu nakon što je značajan deo ovih snaga bio angažovan u napadima 7. oktobra, koji su rezultirali izraelskim bombardovanjem Gaze. Grupa je objavila da drži desetine izraelskih talaca. Džihadisti gotovo sigurno zadržavaju dovoljno borbenih sposobnosti i za ispaljivanje raketa i za borbu protiv izraelskih trupa koje bi mogle ući u Gazu u kopnenoj ofanzivi.

Grupa je osnovana 1981. godine.

Iako je često blisko sarađivao sa Hamasom, oni su i dalje dve rivalske grupe. Strateške, ideološke i međuljudske razlike dugo su sprečavale njihovo stvarno zbližavanje. Palestinski islamski džihad je uvek ostao tajnovit, sa podeljenom ćelijskom strukturom, za razliku od masovne mobilizacije koju favorizuje Hamas, piše Gardijan.

Ona nema široku mrežu socijalne zaštite niti je uključena u administraciju. Islamski džihad i Hamas su se često sukobljavali oko taktike, pregovora i niza drugih pitanja, iako su mnogi njihovi krajnji ciljevi i osnovna islamistička uverenja ostali identični.

Grupu je 1981. osnovao Fati Abd al-Aziz al-Šikaki kao deo novog talasa radikalizacije koji je zahvatio Bliski istok. Njegovi prvi lideri bili su inspirisani ekstremističkim misliocima i aktivistima Muslimanskog bratstva u Egiptu kasnih 1960-ih, nasilnim aktivizmom tamo 1970-ih, a zatim i Iranskom revolucijom 1979. Naročito su uticajni bili spisi ajatolaha Ruholaha Homeinija.

U svojim ranim godinama, Džihad je privlačio nezadovoljne članove više sekularnih, levičarskih grupa koje su ranije dominirale palestinskom nacionalističkom 'oružanom borbom', kao i bivše članove Muslimanske braće koji su verovali da bi borba protiv Izraela trebalo da bude cilj pokreta. Poslednjih godina, većina regruta je regrutovana iz redova obrazovanih mladića u Gazi i na Zapadnoj obali, posebno u gradu Dženin.

Najviše novca dobijaju iz Irana

Grupa je brzo usvojila relativno novu taktiku bombaša samoubica, pokrenuvši seriju takvih napada na izraelske vojne i civilne ciljeve, iako je grupa pretrpela veliki neuspeh kada je Šikaki ubijen, navodno od strane izraelskih obaveštajnih službi, na Malti 1995. godine.

Nakon smrti svog vođe, džihadisti su nastavili sa retkim nasilnim napadima u Izraelu. Grupa je zatim dobila novu snagu tokom Druge intifade od 2000. do 2005., što joj je omogućilo da se proširi na Zapadnu obalu, i sa Hamasovim preuzimanjem Gaze 2007. godine.

Veliki deo sredstava dobijaju iz Irana, smatraju Amerikanci. Drugi izvori mogu uključivati Siriju, donacije bogatih Palestinaca u Gazi i prikupljanje sredstava u inostranstvu. Sedište grupe je u Damasku, gde njen sadašnji vođa Zijad al-Nakalah živi i ima kancelarije u Teheranu.

Prošle nedelje, iranski predsednik Ebrahim Raisi pozvao je Nakalu da kaže: "Ono što se desilo na okupiranim teritorijama i u borbi sa uzurpatorskim cionističkim režimom bio je ogroman, jedinstven događaj u proteklih 70 godina, i vi ste zaista obradovali islamsku zajednicu sa ovu inovativnu i pobedničku operaciju."

Podsetimo, izraelski IDF je saopštio da je na osnovu njihovih obaveštajnih informacija utvrđeno da je eksploziju u bolnici u Gazi izazvalo neuspelo lansiranje rakete Palestinskog islamskog džihada,o čemu možete više da čitate klikom na link OVDE!