Ko će poptpisati kapitulaciju, Zelenski ili Zalužni?! Tajni pregovori Rusije i SAD o Ukrajini više nisu tajni!

Rusko-američki odnosi pali su na najniže grane od Kubanske raketne krize, usled posredničkog rata NATO pakta protiv Rusije u Ukrajini, ali najnoviji izveštaji ukazuju da se između njih vode tajni razgovori. Tako je 4. novembra NBC je izvestio da Zapad pritiska Ukrajinu da obnovi mirovne pregovore sa Rusijom, četiri meseca nakon što su prvi put objavili da su „bivši američki zvaničnici održali tajne razgovore o Ukrajini sa istaknutim Rusima".

Ta poslednja pomenuta letnja vest usledila je nakon tri Putinova pojavljivanja mesec dana ranije, tj. sredinom juna - kada je čvrsto zastupao stav da je političko rešenje konflikta i dalje moguće - što je detaljnije dokumentovano i analizirano ovde u to vreme. Između toga i poslednjeg izveštaja NBC njuza, Zelenski je dao intervju za Ekonomist, u kojem je bio prekomerno defanzivan. To je analizirano ovde, uz zaključak da je ovo uzrokovano time što Zapad verovatno sada više priča sa Rusijom.

Zalužni, ukrajinski Prigožin?

Istog dana kada je ovaj izveštaj objavljen, Njujork tajms je skrenuo pažnju na rastući rivalitet između Zelenskog i Zalužnog, čiji su detalji analizirani ovde, zajedno sa drugim povezanim vestima. Ovo je relevantno za tvrdnju da postoje tajni američko-ruski pregovori koji bi mogli da zamrznu sukob u scenariju najboljeg slučaja, pre nego što se dogodi onaj najgori, sa pobunom u Ukrajini nalik onoj Prigožinovoj. Naredni izveštaji dodaju još težine ovoj hipotezi.

Zelenski je u intervjuu za NBC priznao da njegovi Zapadni patroni verovatno razgovaraju sa Rusijom, a istom prilikom je rekao i da sada nije momenat za izbore, nakon čega je od SAD prosio još jednu pozajmicu, koju je obećao da će isplatiti nakon kraja rata. Istog dana kada je njegov intervju objavljen, Vašington post je objavio članak o tome kako „pristalice Ukrajine moraju da ponovo razmisle o svojoj teoriji pobede", u kojem je sadržan i sledeći savet:

„Ukrajinska kontraofanziva je trebalo da održi političku podršku Kijevu, pokazujući da je u stanju da vraća izgubljenu teritoriju. Sada će pristalice Ukrajine možda morati da pribegnu inverznoj tvrdnji: Ukrajina ne vraća nikakvu značajnu teritoriju, a neograničena pomoć je potrebna kako bi se zaustavio razoran poraz".

Ovo je daleko od teza o navodno neizbežnoj pobedi nad Rusijom, koja su nekada krasile novinske stranice - što pokazuje koliko se dramatično promenio zvanični narativ o ovom sukobu od kako je izvikana i ultraskupa kontraofanziva Kijeva propala. Narednog dana, ukrajinski ministar spoljnih poslova upozorio je da njegova država više ne može da se oslanja samo na SAD - verovatno reagujući na intervju Zelenskog, a naročito na njegovo priznanje da SAD potencijalno razgovaraju sa Rusijom.

Smena elita u Ukrajini

Potom je usledio niz izjava ruskih zvaničnika, u periodu od nedelje do utorka. Portparol Kremlja Peskov, ministar spoljnih poslova Lavrov i ruski ambasador u Americi Antonov su rekli da je dijalog sa SAD moguć pod određenim uslovima, pre svega ukoliko su uvaženi interesi Rusije. SAD su potom potvrdile da su pozvale Rusiju da učestvuje na samitu APEK u San Francisku ovog meseca, što je iznenadilo mnoge koji su očekivali ignorisanje ove članice iz očiglednih političkih razloga.

Čitaocu bi takođe trebalo da bude poznato šta je predsednik Putin rekao prošle nedelje tokom svog sastanka sa članovima Građanske komore, gde je otkrio da „Amerikanci sada (u Ukrajini) planiraju smenu elita - kako ekonomskih, tako i političkih". Takođe je primetio da je Zapad promenio pesmu o slamanju Rusije na bojištu, ali je upozorio da „to ne znači da mi sada treba da se ponašamo agresivno", implicirajući da i dalje čvrsto veruje da se sadašnji sukob može rešiti politički.

Rastući rivalitet Zelenskog i Zalužnog i odbijanje ovog prvog da održi izbore daje kredibilitet proceni ruskog lidera da se SAD spremaju za promenu političkih elita Ukrajine, nakon što su se umorile od Zelenskog čija tvrdoglavost rizikuje pobunu u Prigožinovom stilu, odbijajući da razmotri mirovne pregovore. Šef ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost Nikolaj Patrušev nedugo potom, odnosno istog dana u kojem je Zelenski imao intervju na NBC, nagovestio je da „racionalni akteri" čekaju da preuzmu vlast u Kijevu čim se ukaže prilika.

Foto: Reuters

Nije poznato da li je Patrušev mislio na Zalužnog, na bivšeg savetnika Zelenskog - Arestoviča, koji je oštro kritikovao svog nekadašnjeg šefa zbog kompromitujućih detalja iznetih u iveštaju Tajm magazina, nakon čega je najavio svoju predsedničku kandidaturu, ili na nekog trećeg. Bez obzira na sve, poenta je da se Patrušev, usled gore opisanog konteksta, oseća slobodnim da javno govori o smeni režima u Ukrajini - i to usred kredibilnih izveštaja o tajnim američko-ruskim pregovorima.

Prerano je spekulisati o detaljima ovih diskusija, ali vesti na koje smo skrenuli pažnju u ovoj analizi ukazuju da bi oni mogli da se tiču obnove mirovnih pregovora, kao i načina za postizanje mira, uključujući i potencijalno zaobilaženje Zelenskog ili čak njegovo uklanjanje ukoliko nastavi da predstavlja prepreku.

Da se razumemo, ovo nije predviđanje o njegovoj političkoj karijeri, ili o momentu nastavka rusko-ukrajinskih mirovnih pregovora. Ali Zelenskom bi bilo pametno da pazi leđa ukoliko odbije da se povinuje volji svojih patrona.