Planeta tempirana bomba! Fitilj je došao do kraja: Da li je slučajno pokrenuto mnogo ratova?

Samo u prošla 24 meseca započeo je, obnovio se ili eskalirao zapanjujuće veliki broj oružanih sukoba.

Neki su bili potpuno zamrznuti, drugi su se „dugo krčkali“, a sada su svi postali aktivni.

Popis sukoba, kako se navodi, ne obuhvata samo ratove u Gazi i Ukrajini već i neprijateljstva između Jermenije i Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu, tenzije na tzv. Kosovu, borbe u istočnom Kongu, previranja u Sudanu i krhki prekid vatre u Tigraju, koji bi mogao razjediniti Etiopiju u bilo kom trenutku.

Tu su i Sirija i Jemen, kao i bande i karteli koji neprestano prete vladama Haitija i Meksika. Na sve to treba dodati moguće izbijanje velikog rata u istočnoj Aziji, poput kineske invazije na Tajvan, piše Pol Poust za „Atlantik“.

Foto: EPA

„Uppsala Conflict Data Program“, koji prati ratove na globalnom nivou od 1945. godine, identifikovao je 2022. i 2023. kao najkonfliktnije godine u svetu od kraja Hladnog rata.

Slučajnost?

Tri teorije mogu uverljivo objasniti fenomen, a koja god od njih bila ispravna, ishod sugeriše da će se sukobi verovatno nastaviti razmnožavati još neko vreme.

Prvo objašnjenje je slučajnost – odnosno, današnju količinu ratova trebalo bi posmatrati kao nešto više od niza nesrećnih događaja koji se mogu ponoviti ili pogoršati u bilo kom trenutku. Iako je ova teorija možda razumna, nije umirujuća niti pomaže u predviđanju kada će se sukobi pojaviti ili koje će razmere na kraju poprimiti.

Foto: Shutterstock

Iako se slučajnosti svakako događaju, trenutni sukobi događaju se, ipak, u vreme velikih promena u međunarodnom sistemu. Čini se da je era „Paks Amerikane“ završila, a SAD više nisu spremne da kontrolišu svet, navodi se u analizi.

Do ranih 2010-ih godina SAD su se zaglavile u dva izgubljena rata i oporavljale su se od finansijske krize. Svet se takođe promenio, a moć se razlila s jedinstvenog pola Vašingtona na više sila u usponu.

Kako je tadašnji državni sekretar SAD Džon Keri rekao 2013. godine: „Živimo u svetu koji više liči na 18. i 19. vek“, a multipolarni svet, u kom se nekoliko velikih sila takmiči za prednost na globalnoj pozornici, krije potencijal za više sukoba, velikih i malih.

Konkretno, misli se najviše na Kinu, koja se pojavila kao velika sila koja želi da utiče na međunarodni sistem, bilo iskorišćavanjem ekonomske privlačnosti svoje inicijative „Pojas i put“ ili vojnom revizijom statusa kvo u svom regionu.

Foto: Deep State

Rusija nema kinesku ekonomsku snagu, navodi se dalje, ali i ona nastoji da dominira svojim regionom, uspostavi se kao uticajan globalni igrač i da revidira međunarodni poredak.

Obe su zemlje dovoljno jake da poremete međunarodni poredak pod vođstvom SAD, koristeći revizionističke osećaje koje dele sa zemljama širom globalnog Juga, a takmičenje velikih sila može biti recept za nered.

Ta multipolarnost nije jedina promena koja prethodi sadašnjem talasu sukoba. Međutim, druge promene, poput klimatskih promena i posledice koronavirusa, kao da upućuju na multipolarnost, ako ne kao uzrok, onda kao faktor nedelotvornosti globalnog odgovora, a time i rizika prema još većem sukobu.

To znači da se saradnja koja je neophodna ne može odvijati u sistemu u kom se velike sile stalno takmiče.

Rat u Ukrajini, najveći rat u Evropi od Drugog svetskog rata i rat koji će se nastaviti i nakon 2024. godine, privlači pažnju međunarodnih aktera koji bi inače bili u dobroj poziciji da spreče eskalaciju bilo koje od gorenavedenih kriza.

Ovaj slučaj nije isto što i distrakcija velikih sila, u kojoj se najmoćnije države sveta jednostavno ne uspevaju usredsrediti na nove krize. Umesto toga, velikim silama nedostaje diplomatski i vojni kapacitet da odgovore na sukobe izvan Ukrajine, i drugi akteri to znaju.

Tu je i rat u Gazi. Budući da su velike sile svoje diplomatske i vojne resurse usredsredile na Ukrajinu, Hamas je procenio da je međunarodno okruženje prikladno za napad na Izrael.

Ova tri objašnjenja – slučajnost, multipolarnost, ruski rat u Ukrajini – međusobno se ne isključuju. Ako ništa drugo, povezana su, jer su ratovi složeni događaji. Pad hegemonije SAD doprinosi rastućoj multipolarnosti, a takmičenje velikih sila sigurno je hranilo rusku agresiju i odgovor Zapada.

Posledica toga je da su drugi uhvaćeni u unakrsnu vatru velikih sila ili će sami pokušati zapaliti požar. Čak i ako se nijedan od ovih ratova ne izdigne na nivo trećeg svetskog rata, oni će svejedno biti razorni.