Bili su raj za gastarbajtere, sada haos kuca na vrata moćne države u srcu Evrope! Ako ovo ne reše, platiće skupo...

Nemačka se 2023. našla ponovno suočena s ogromnim prilivom izbeglica uz istovremeni, do tada nezamisliv, rast popularnosti desničarskih snaga u zemlji.

 

Još u novogodišnjoj noći mladići na ulicama berlinske četvrti Nojkeln bez ustezanja su policiju, vatrogasce, radnike hitne pomoći i obične prolaznike napadali petardama, raketama i onim što im se našlo pri ruci. Tako je već na samom početku godine glavna tema postao odnos prema ‘građanima s migracijskim korenima‘.

Cela zemlja je ponovno bila u šoku iako se o ovoj berlinskoj četvrti već godinama govori negativno. Ponovno je bilo reči o paralelnim društvima, o državi koja je zakazala i policiji koja se više i ne usudi da odlazi u neke delove Berlina u kojima glavnu reč imaju pripadnici arapskih kriminalnih klanova.

Nojklen je ponovno dospeo na naslovnice 7. oktobra, kada se na glavnoj ulici četvrti slavio pokolj Hamasa u Izraelu, a prolaznicima delile baklave. Nakon toga zabranjeni su propalestinski protesti i organizacija Samidoun, koja je pomagala palestinskim zatvorenicima u Izraelu, a iza kulisa delovala i kao pomoć teroristima Hamasa pa ju je nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Faser zabranila.

Događaji nakon 7. oktobra pokazali su koliko delovi društva žive u svom paralelnom svetu, što je voda na mlin onima koji bi zaustavili svaki oblik migracije.

Foto: EPA

 

Jačanje AfD

Političko uporište protivnika useljavanja je desna, populistička Alternativa za Nemačku (AfD), koja u anketama drži čvrsto drugo mesto, iza demokršćanske Unije CDU/CSU, s 25 posto glasova na saveznoj razini.

U saveznim pokrajinama nekadašnje Istočne Njemačke, AfD uživa stabilnu podršku preko 30 odsto glasača pa se mnogi pribojavaju izbora koji se sledeće godine održavaju u tri istočne savezne pokrajine.

Da AfD-u neće pomanjkati "štofa" za glavnu političku temu migracija i stranaca svedoči i reka tražitelja azila, čiji je broj 2023. premašio rekordnih 300.000 iz 2015, kada je Angela Merkel otvorila granice izbeglicama iz Sirije. Sada dolaze i iz drugih zemalja koje ne muče ratovi, poput Gruzije, Turske ili Maroka.

Kada se nakon leta pokazalo da će 2023. ostati zapamćena po rekordnom broju "neregularnih migranata" ministarka Feser počela je na nacionalnom, ali i na EU nivou da vršio pritisak kako bi se broj izbeglica smanjio.

Tako su uvedene i kontrole na šengenskim kopnenim granicama prema Švajcarskoj, Češkoj i Poljskoj. Nemačke socijaldemokrate zalažu se na niovu EU za proveravanje prava na azil na njenim spoljnim granicama. Sve su veći izgledi da čitav niz zemalja bude proglašen sigurnim zemljama porekla, što gotovo isključuje mogućnost prava na azil.

U 2023. su nastavile da dolaze i izbeglice iz Ukrajine, kojih je već više od milion. I oni sve više postaju meta AfD-a i njegovih pristalica. Međutim, političke bodove na njima skupljaju i drugi pa je predsednik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridrih Merc tako izjavio kako su ukrajinske izbeglice turisti koji u Nemačku preko vikenda dolaze besplatno da poprave zube "dok obični građani čekaju".

Koalicijska vlada ubrzano radi na reformi zakona o useljenicima koji bi omogućio useljavanje stručne radne snage i usporio demografske procese. Tako s jedne strane Nemačka svim silama pokušava da zaustavi jednu vrstu useljenika, a istodovremeno da privuče drugu.

Foto: Reuters

 

Novi šok

Migracija je posredno ili neposredno uticala i na ostale teme važne građanima Nemačke, poput nedostatka stambenog prostora, posebno onog koji obični građani mogu da priušte.

Ulje na vatru bila je objava rezultata ispitivanja nivoa obrazovanja u zemljama OECD-a Pisa, po kojim su nemački srednjoškolci pali još niže nego ranije.

Posebno se ukazuje na slabo poznavanje nemačkog kao materinskog jezika, što ne čudi s obzirom da je u nekim školama procenat učenika kojima niti jedan od roditelja ne govori nemački veći od i od 80 odsto.

Međutim, i ovaj problem, kao i kod nedostatka stambenog prostora, ne proizlazi iz činjenice pristizanja sve većeg broja stranaca, nego je rezultat godina štednje i neulaganja u obrazovanje i Za preko potrebne projekte u obrazovanju i infrastrukturi ni sledeće godine neće biti više novca jer je koaliciona vlada Olafa Šolca (SPD) na kraju godine upala u velike probleme. Ustavni sud proglasio je sredinom novembra budžet neustavnim.

To se odnosilo na potez kojim je nepotrošenih 60 milijardi evra odobrenih kredita iz fonda za saniranje posledica pandemije koalicijska vlada socijaldemokrata, zelenih i liberala jednostavno prebacila u fond za finansiranje ekološke transformacije privrede, jednog od najvažnijih ciljeva ove vlade.

Vlada je pred sam kraj godine uspela da skrpi rebalans budžeta, ali je jasno da će na štednju biti prisiljena sva ministarstva. I to u trenutku kada nemačka privreda ulazi u još jednu godinu na ivici recesije.

Ugašena poslednja 3 reaktora

Privreda i dalje istrajava na subvencijama na povišene cene energenata koje su se nakon šoka i ruske agresije na Ukrajinu, delom stabilizovale, ali još uvek spadaju u najviše na svetu. Čuju se i pozivi za ponovnim aktiviranjem nuklearnih elektrana nakon što su sredinom aprila poslednja tri reaktora ugašena.

Najglasniji u tome bio je bavarski premijer Markus Zeder (Hrišćansko-socijalna unija, CSU), a razlog su bili oktobarski izbori u ovoj najmnogoljudnijoj saveznoj pokrajini, na kojima su, kao i u susednom Hesenu, uverljivo pobedili demohrišćani.

Gubitnici su bile stranke vladajuće koalicije na čelu sa Šolcovim SPD-om, koji na saveznom nivou ima svega 14 odsto podrške. Kraj godine označila su i sve češća pitanja o tome hoće li prva socijaldemokratsko-zeleno-liberalna vlada u istorije Nemačke izdržati do kraja mandata za dve godine.