Herojska priča oborenog ruskog pilota! Dva dana se probijao iza neprijateljskih linija sa gelerom u grudima

Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je priču o heroju Rusije, majoru Ivanu Redkokašinu.

U martu 2022. godine, jurišni avion Su-25 kojim je pilotirao major, oboren je iznad neprijateljskom teritorijom. Pilota su ranili, katapultirao se i dva dana probijao do svojih saboraca, sve sa šrapnelom ispod srca i dve granate u džepovima. Granate je nosio u slučaju susreta sa nacistima. Ali granete na kraju nisu bile potrebne - Ivan je stigao do svojih.

- Tog dana, da budem iskren, nisam imao sreće. Avion je pogodila raketa. Izgleda, velika jer je došlo do otkazivanja upravljanja, požara jednog motora, a zatim odmah drugog... Katapulirao sam se. Sleteo sam u polje, ustao, okrenuo se, tamo već pucaju, a neko trči ka meni - rekao je pilot.

Iz rezervne opreme, sa sobom je uzeo samo automatsku pušku. U trku je dodao okvir, pripremio bombe. Dotrčao je do šume, tamo se skrivao. Lice pilota je bilo posečeno oštricama, još jedan metalni komad je ušao u grudni koš, ispod srca.

- Stavio sam zavoj na ranu. Odmorio se, osvrnuo se ponovo. Shvatio sam: niska oblačnost, hladno je, znači da letelica koju isčekujem neće doći. I naši takođe neće doći. Niko neće doći: ni naši, ni tuđi - priča on i dodaje:

- Počeo sam da čekam mrak. Do večeri je počeo sneg...

Foto: printscreen

Ivan je odlučio da ide do svojih. GPS-navigator je ostao u kabini, sa sobom je imao kompas i kartu.

- Sreća pa sam jednom već leteo u ovaj kraj. Procenio sam da do granice ima oko 100 kilometara. Odlučio sam: danju ću hodati kroz šume, noću kroz naseljena mesta. Držaću se puta i ići sredinom. Da sam se negde krio, odmah bi shvatili da dolazi stranac. A nepoznata osoba je meta kako za svoje, tako i za tuđe!

Pored oružja, Radkokašin je imao sa sobom bocu vode i tri energetska pića.

- Nisam imao baš želju za jelom. Vodu sam čuvao je je boca bila mala. Padao je sneg, bilo je ledenica. 

Dok je hodao, pilot se nije smrzavao. Noću bi se zaustavljao, a noge bi mu bile mokre. Ležao bi, drhtao.

- Izvadio sam kapu iz džepa i stavio je. Dokumente nismo nosili prilikom leta. Išao sam i razmišljao: ako naletim na neprijatelje - imam granatu. Ako naletim na svoje: ne znam šifru, ali ćemo se dogovoriti, na neki način ćemo se svakako prepoznati.

Do kraja drugog dana pilot je osetio da mu snage ponestaje.

- Nije mi bilo važno ranjavanje u grudi. Mislio sam da mi je lice isečeno staklom. Krv će poteći i prestati. Nisam mogao da spustim glavu i pogledam, a nema smisla da diram prljavim rukama. Zalepio sam široki flaster i išao sam dalje.

Na kraju drugog dana major je izašao na ruski kontrolni punkt. Nakon provere identiteta, helikopterom je evakuisan u bolnicu. Odmah su obavestili suprugu.

- Ona decu preuzima iz škole, vozi na razne aktivnosti, nastupe i takmičenja. Imala je čime da se bavi. I znala je da nije sve u redu, ali se jako držala.

Nakon lečenja i rehabilitacije, gardijski major Ivan Redkokašin se vratio se vratio borbenim zadacima. U avgustu 2023. godine, zbog izuzetnog izvršavanja borbenih zadataka duboko iza neprijateljskih linija, pilot je postao Heroj Rusije.