Britanci preuzimaju glavnu ulogu! Evo kako će zamaskirati poraz Zapada u Ukrajini

Izjava načelnika Generalštaba britanske vojske generala Patrika Sandersa da bi građani Velike Britanije trebalo da budu spremni da služe vojsku u slučaju rata sa Rusijom deo je opšte ratnohuškačke politike na Zapadu i novog narativa kojim bi trebalo da se prikrije poraz u Ukrajini, smatra novinar Siniša Ljepojević.

Da se javno ne bi pričalo da je kolektivni Zapad poražen u Ukrajini, iako rat još traje, nudi se jedan narativ da se, u stvari, pripremaju za rat sa Rusijom i da je sada to tema, dodaje Ljepojević, dugogodišnji dopisnik Tanjuga iz Londona.

Održavanje politike straha: Uvođenje vojnog roka

Osim toga, general Sanders je načelnik Generalštaba kopnenih snaga, dela britanske vojske koji je već duže vreme u veoma teškom stanju. Kopnene snage Velike Britanije trenutno imaju najmanji broj vojnika u poslednjih 200 godina, a oprema i oružje su poprilično zastareli.

- Sigurno je da oružane snage koriste situaciju u Ukrajini da dobiju što više para da bi počele da se obnavljaju. Koliko će to pomoći, veliko je pitanje pošto je služenje u oružanim snagama, profesionalnoj vojsci, veoma nepopularno. Posle Iraka i Avganistana ljudi su ipak shvatili da idu hiljadama kilometara da ubijaju druge ljude ne da bi branili Veliku Britaniju, već interese međunarodnih korporacija. Tako da je pitanje koliko će to pomoći da se regrutuje što više ljudi - kaže Ljepojević za Sputnjik.

Kad je reč o upozorenjima da će biti rata sa Rusijom i da se razmišlja o uvođenju vojnog roka, to je deo politike straha čiji je cilj da javnost ne postavlja pitanja već da jednostavno živi u strahu, dodaje Ljepojević.

Srednjoškolci kao rezervisti

Već dugo vremena se razmatra kako da se osnaže oružane snage Velike Britanije, posebno kad je reč o kopnenoj vojsci, pošto je u mornarici stanje još katastrofalnije. Nedostaje 70 odsto propisanog ljudstva, a problem sa mornaricom je što traži malo školovaniji kadar, a ti ljudi neće da idu u vojsku, ističe Ljepojević.

- Ali u kopnenim snagama se nadaju da mogu nešto uraditi i već dugo razmišljaju o rezervnom sastavu. Razmatra se da se napravi vojna evidencija da bi se znalo gde su ljudi i da bi se oni  kontaktirali. Inače, u britanskim srednjim školama postoji neka vrsta predvojničke obuke. Zovu se kadetima i deo su srednjoškolaca obuhvaćen nekom vrstom vojne obuke i ti bi ljudi trebalo da budu rezervni sastav.

Foto: AP/Photo

Reč je o staroj ideji a Ukrajina služi samo kao izgovor, ali je pitanje da li će formiranje rezervnog sastava kopnene vojske Velike Britanije uspeti. ovo je naglasio Ljepojević.

Budžetske pare za sliku Britanije kao vojne sile

Međutim, ono što će sigurno uspeti je da će general Sanders dobiti još više novca od Vlade i pokušati da osavremeni britansko oružje i tehniku, ističe Ljepojević.

- Naravno, to ne može tako brzo da se desi pošto je naučno-tehnološki razvoj dosta zapostavljen, ali eto, barem da se krene. Tako da to ima više ciljeva, da se izvuče što više para, da se održava politika straha u javnosti, da se izbegne priznanje i vojnog i političkog poraza u Ukrajini i, na kraju, da se Britanija predstavi kao neka vojna sila i vojni lider, pre svega, u Evropi - zaključio je Ljepojević.

Ljudi u Velikoj Britaniji trebalo bi da budu spremni da služe vojsku u slučaju rata sa Rusijom, izjavio je Sanders u govoru na Međunarodnoj izložbi oklopnih vozila u Londonu.

On je pozvao britanske vlasti da "mobiliše naciju" da se pripremi za rat sa Rusijom i istakao potrebu za "promenom" stava britanske javnosti kako bi bila mentalno spremna za vojni sukob sa Rusijom.

Foto: Tanjug/AP

Sandersov govor usledio je nakon brojnih upozorenja zapadnih vojnih lidera na rizik od velikog rata između Moskve i NATO.

Prošle nedelje, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je da je ruski napad na NATO moguć za pet do osam godina.

Foto: Tanjug/AP

Šef vojnog komiteta NATO admiral Rob Bauer izjavio je prošle nedelje da bi zemlje Alijanse trebalo da budu spremne za rat sa Rusijom u narednih 20 godina.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.