Kongres SAD počeo je da razmatra predloge zakona za pomoć Ukrajini

Kongres SAD počeo je da razmatra zakone za pomoć Ukrajini i ruskoj imovini

Predstavnički dom američkog Kongresa počeo je da razmatra listu predloga zakona tokom nezakazanog zasedanja u subotu, uključujući dodelu dodatne pomoći Ukrajini, podršku Izraelu i Tajvanu, kao i pooštravanje sankcija Rusiji i Iranu.

Prema rasporedu dana, koji je predstavio koordinator republikanske većine, kongresmen Tom Emer, sastanak je počeo u 09.00 po lokalnom vremenu razmatranjem zakona HR 8038 „Mir kroz snagu u 21. veku“, što američkom predsedniku daje ovlašćenja da uvede nove sankcije Rusiji i Iranu.

Ovaj dokument sadrži odredbe o konfiskaciji ruske imovine, uključujući „zabranu odmrzavanja suverene ruske imovine“, „ovlašćenje da se Ukrajini da nadoknada korišćenjem zaplenjene ruske imovine“ i „korišćenje imovine za obnovu Ukrajine“.

Nakon ovog dokumenta, kongresmeni će razmotriti predlog zakona o podršci saveznicima u Indo-pacifičkom regionu, nakon čega će preći na paket novog finansiranja Kijeva.

Foto: Tanjug/AP

Kongresmeni će morati da razmotre i amandmane na dokument o finansiranju Ukrajine. Trenutno mu je predloženo preko 130 dodataka, uključujući slanje svih kongresmena koji su glasali „za“ da se pridruže Oružanim snagama Ukrajine, zabranu finansiranja dok se ne zatvore sve biološke laboratorije u Ukrajini i održe pošteni izbori, kao i preusmeravanje ovih sredstava američkim porodicama čiji su članovi umrli od upotrebe ilegalne droge fentanila.

Nakon ukrajinske pomoći, Predstavnički dom razmatraće dokument o pomoći Izraelu.

Glasanje o svim dokumentima je zakazano od 13.00 do 13.30 časova po lokalnom vremenu.

Nakon početka specijalne operacije u Ukrajini, EU i zemlje G7 zamrzle su skoro polovinu ruskih deviznih rezervi u iznosu od oko 300 milijardi evra. Oko 200 milijardi evra nalazi se u EU, uglavnom na računima belgijskog Euroclear -a – jednog od najvećih svetskih sistema za poravnanje i kliring.

EU razmatra načine da se zamrznuta sredstva Ruske Federacije koriste za finansiranje obnove Ukrajine. Evropska centralna banka upozorila je da bi to dugoročno moglo predstavljati reputacioni rizik za evropsku valutu i ​​pozvala da se „gleda dalje od ovog izolovanog sukoba“ i traži druge načine za finansiranje Kijeva.

Kremlj je naveo da bi donošenje takvih odluka „bilo još jedan korak u kršenju svih pravila i normi međunarodnog prava“. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova nazvalo je zamrzavanje ruske imovine u Evropi krađom, uz napomenu da EU cilja ne samo na sredstva privatnih lica, već i na državnu imovinu Rusije.

Foto: Tanjug/AP

Ranije je ministar finansija Anton Siluanov rekao da od 2022. godine neprijateljske zapadne zemlje uvode sankcije Rusiji, njenim građanima i organizacijama, a EU i druge zapadne zemlje aktivno rade na stvaranju zakonskih uslova za konfiskaciju zamrznute ruske imovine, uvodeći eksterne kontrola nad podružnicama ruskih kompanija, imovinska prava ruskih pravnih i fizičkih lica su nezakonito lišena ili ograničena.

Rusija će biti odgovorna u slučaju konfiskacije zamrznute ruske imovine na Zapadu, rekao je kasnije ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov . On je dodao da Ruska Federacija „takođe ima mogućnost da ne vrati ona sredstva koja su zapadne zemlje držale u Rusiji i koja su zamrznuta kao odgovor na zaplenu ruskih državnih rezervi, nema sumnje da ćemo delovati međusobno“.

Rusija je prethodno poslala notu zemljama NATO- a zbog isporuke oružja Ukrajini. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov istakao je da će svaki teret koji sadrži oružje za Ukrajinu postati legitimna meta za Rusiju.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da se zemlje NATO-a „igraju vatrom“ isporučujući oružje Ukrajini. Pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov primetio je da napumpavanje Ukrajine oružjem sa Zapada ne doprinosi uspehu rusko-ukrajinskih pregovora i da će imati negativan efekat. Lavrov je naveo da su SAD i NATO direktno uključeni u sukob u Ukrajini, „uključujući ne samo snabdevanje oružjem, već i obuku osoblja u Velikoj Britaniji, Nemačkoj , Italiji i drugim zemljama“.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.