Zakonom zabranili umiranje! Ako su ova pravila uveli u Italiji i Francuskoj, i Srbija bi možda trebalo da uradi nešto slično?!

Možda ste čuli da je umiranje ilegalno na norveškom arhipelagu Svalbard u Arktičkom okeanu . Prema ovoj popularnoj tvrdnji , tela se ne raspadaju zbog permafrosta, što predstavlja biološki rizik za buduće generacije. Međutim, ovo je samo urbani mit . Ipak, ta zabluda postavlja zanimljivo pitanje: da li postoji bilo gde na Zemlji gde je zapravo ilegalno umreti? Kratak odgovor je "otprilike".

Tokom godina, u nekoliko oblasti uvedeni su bizarni zakoni koji naizgled zabranjuju smrt. Ovi zakoni, međutim, ne govore o kažnjavanju onih koji umru, već o rešavanju konkretnih političkih ili društvenih pitanja. Pokazaćemo nekoliko primera.

Zakon je  jasan

Uzmimo za primer italijanski grad Selija. U avgustu 2015. godine gradonačelnik je doneo uredbu kojom se zabranjuje stanovnicima da se razbole i umru unutar opštine. Zakon je nalagao redovne zdravstvene preglede, uz godišnju kaznu od 10 evra za nepoštovanje.

Ovo naizgled apsurdno pravilo trebalo je da podstakne zdraviji način života i da se suprotstavi opadanju stanovništva u gradu.

Slične mere postoje u Francuskoj. Dva sela su 2000. i 2008. godine zabranila umiranje meštanima zbog nemogućnosti proširenja groblja. Ove zabrane bile su čin protesta, naglašavajući hitnu potrebu za više mesta za sahranjivanje.

Isto tako, 2005. Biritiba Mirim u Brazilu, i 2012. Falciano del Massico u Italiji, usvojili su istu taktiku. Na kraju su ove ekstremne mere dovele do neophodnih dozvola za proširenje njihovih groblja.

Istorijski gledano, zabrane smrti su takođe služile u verske svrhe. Drevno grčko ostrvo Del (ili Delos), Uneskovo svetsko nasleđe, smatralo se toliko svetim da su rađanje i umiranje bili zabranjeni. U 6. veku p.n.e pre nove ere, atinski vođa Pizistrat naredio je ekshumaciju grobova, a oni koji bi mogli umreti ili roditi bili su ispraćeni sa ostrva.

Smešno, ali efikasno

Štaviše, ostrvo Icukušima u južnom Japanu pridržavalo se sličnih pravila ukorenjenih u šintoističkim verovanjima o čistoći i zagađenju. Samo šintoističkim sveštenicima i sveštenicama je bilo dozvoljeno da tamo borave, a posetiocima je bilo zabranjeno da umru ili rađaju. Iako je taj zakon zvanično ukinut 1868. godine, sahrane i kremacije su i dalje zabranjene na ostrvu.

Ove neobične zabrane smrti obično se odnose na rešavanje lokalnih zdravstvenih problema ili nedostatak prostora za sahranu. Iako ideja o zabrani smrti može izgledati apsurdno, ona često ima praktičnu svrhu.

Isto se može reći i za ove neobične zakone. Iza njihovog apsurda krije se praktična namera, koja dokazuje da smešno ponekad može biti iznenađujuće efikasno.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.