Još neko je pucao?! Isplivali dokazi, upućuju na strašan zaključak, zašto na skupu nije bilo detektora za pucnjeve?!

Preliminarni akustički dokazi ukazuju da su verovatno bila tri strelca. Došlo je do prvog pucnja koji je dolazio sa lokacije strelca, drugog, ali lokacija nije jasna i nije ista kao kod onog prvog, a verovatno je bio i treći strelac koji je ispalio jedan hitac, javlja RT.

Dvoje stručnjaka iz Nacionalnog centra za medijsku forenziku Univerziteta Kolorado obavili su forenzičku analizu audio-snimaka sa predizbornog skupa Donalda Trampa u Batleru, Pensilvanija, na kojem je pucano na njega, i naveli da postoji mogućnost da je postojao treći pucač. 

"Prva tri pucnja odgovaraju navodnom oružju A, sledećih pet navodnom oružju B, dok je poslednji 'akustični impuls' potekao od mogućeg oružja C", navode ovi stručnjaci, a citira se u tekstu na portalu "Vepons end stratedži".

Podseća se da je FBI saopštio da je bio samo jedan napadač, kao i da je on delovao sam.

Kako se ukazuje u tekstu, nije samo forenzička analiza audio-snimaka ono što pobuđuje sumnje u dosadašnja zvanična saopštenja istražnih organa, niti su pucnji koji su se čuli jedina otvorena pitanja u vezi sa događajem od 13. jula kada je izvršen atentat na bivšeg predsednika SAD u kojem je on ranjen u uho, dok je jedan učesnik mitinga podlegao povredama, a dvoje teško povređeno.

U tekstu se tako ukazuje, da još uvek nije poznato da li je izvršena forenzička analiza puške AR-15, koja je navedena kao oružje koje je koristio napadač, kao i da se ne zna da li je puška modifikovana ili nije.

Niti da li su prikupljene čaure sa lica mesta. One bi mogle da budu upoređene sa oružjem iz kojeg je pucano i da eventualno daju odgovor na pitanje da li je postojao drugi pucač, odnosno drugo oružje. 

Foto: Tanjug/AP

 

Napadač planirao napad, kupio merdevine

Istragom je utvrđeno i da je napadač kupio merdevine koje su korišćene na licu mesta, a za koje se u tekstu iznosi pretpostavka da su verovatno postavljene dan pre skupa jer niko od očevidaca koji su videli napadača pre atentata nije prijavio da ga je video kako nosi merdevine.

Mnogi misle da je sve bilo dobro isplanirano i da je napadač morao da ima pomagača, ističe se u tekstu. Dodaje se da je on imao i neverovatnu sreću da se popne merdevinama na krov u sred bela dana, a da je reakcija policije, nakon što su učesnici skupa prijavili muškarca s puškom na krovu, bila preduga i neefikasna.

Nema informacija da je na skupu bilo detektora za pucnjeve, navodi se dalje u tekstu, a oni dobri bi u milisekundi preračunali i locirali pucača nakon što ispali metak. 

Ukazuje se i na nedoumice oko kupovine puške, za koju je FBI naveo da je pripadala ocu napadača i da je legalno kupljena: da li je puška kupljena za njegovog sina dok je bio maloletan, budući da je on kao dvadesetogodišnjak mogao da kupi pušku za sebe, da li je s njom pucao kada nije primljen u školski streljački tim svoje srednje škole i kada je tačno ova puška kupljena.

Preliminarni akustički dokazi ukazuju da su verovatno bila tri strelca. Došlo je do prvog pucnja koji je dolazio sa lokacije strelca, drugog, ali lokacija nije jasna i nije ista kao kod onog prvog, a verovatno je bio i treći strelac koji je ispalio jedan hitac. Forenzički akustičari sugerišu da su bila dva strelca, ne računajući snajperiste Tajne službe.

Napadač je mogao da promeni lokaciju za drugu rundu pucanja, ali je bilo malo vremena i niko nije prijavio bilo kakvu promenu lokacije.

Ne znamo koliko je hitaca došlo od snajperista Tajne službe koji su bili na krovu iza Trampa. Većina kaže da je bio potreban samo jedan hitac da se neutrališe pucač.

Agenti su bili opremljeni sofisticiranim snajperskim oružjem, jednim postavljenim na tronožac, a drugim na malo postolje za pucanje iz ležećeg položaja. Pucali su nakon što je strelac počeo da puca, kako je rečeno, ali to se ne poklapa baš sa akustičkim dokazima. Oni ukazuju da je poslednji hitac, ako se potvrdi, možda došao od snajperista. Napadač je pogođen jednim hicem u glavu.

Postoji nekoliko mogućnosti. Jedna je da je snajperski metak bio ispresecan prvim ili drugim rafalom koji su bili usmereni na podijum i Trampa. Problem sa ovom teorijom je u tome što mikrofon na podijumu nije registrovao snajperski pucanj ili bi ga registrovao drugačije od hitaca ispaljenih sa neke udaljenosti. 

To ostavlja treći navodni hitac neotkriven. Moguće je da je treći hitac bio onaj koji je ispalila Tajna služba. To bi značilo da je već ispaljeno oko devet hitaca u dva rafala, što je ogroman, potencijalno fatalan odložen odgovor.

U tekstu se ukazuje i da su Tajna služba i FBI zaključile da je postojao samo jedan napadač, identifikovan kao Tomas Metju Kruks, i pre nego što su dokazi pregledani, uključujući i one balističke. Ističe se da je preuranjeno i amaterski davati bilo kakve konkretne izjave o razmeri pretnje pre temeljnije istrage. 

Ako je postojao drugi napadač ili saučesnik, oni su odavno pobegli, što znači da bi i dalje mogli da predstavljaju pretnju za Trampa. 

Foto: x printscreen

 

Kruks bio usamljenik, žrtva vršnjačkog nasilja

Navodi se i da su poznanici iz srednje škole opisali da je Kruks bio usamljenik, kao i da je maltretiran u školi i dodaje da se, iako je teško govoriti o motivima, žrtve školskog nasilja obično okreću ka školi i vršnjacima u nameri da ih povrede, a ne predsedničkim kandidatima. 

Takođe, počinioci ovakvih dela, obično iza sebe ostavljaju zapis na društvenim mrežama, neku vrstu testamenta, pošto znaju da teško da će preživeti, što kod Kruksa nije bio slučaj. On je na društvenim mrežama gotovo nevidljiv.

Vredi se zapitati da li je Kruks bio neko zreo za iskorišćavanje: osoba bez prijatelja može biti otvorena za manipulaciju i može da oseti osećaj zaštite, čak i neprikosnovenosti, navodi se u tekstu.

Postoji opšta saglasnost oko toga da je obezbeđenje na Trampovom skupu bilo loše. Napadač je imao nesmetan pogled na Trampovu glavu kada je pucao iz ležećeg položaja što poboljšava preciznost čineći strelca stabilnim. 

U događaju visokog rizika koji podrazumeva angažovanje Tajne službe, upravo ona nije samo nadležna, već bi trebalo da postavi sva osnovna pravila zaštite i koordinira druge organe za sprovođenje zakona koji su zaduženi za događaj. Izjava da su za zgradu sa koje je pucano bili nadležni lokalni organi reda ne umanjuje odgovornost Tajne službe koja odobrava sve bezbednosne planove.

Nabrajaju se i propusti i nedoumice oko postupanja Tajne službe, poput toga kako su mogli da ostave neobezbeđenim krov preko puta bine sa kojeg je pucao napadač, ako su prethodno odobrili bezbednosne planove, kao i zbog čega su nakon atentata korpulentnog i visokog Trampa telima zaštitile žene pripadnice tajne službe niže od njega. 

Tajnoj službi je potreban novi početak, počevši od odbacivanja svih "vouk gluposti" koje kvare njenu misiju, ističe se u tekstu.

Trebalo bi da bude snažna, vojna, visoko obučena organizacija, a njeni agenti spremni da se žrtvuju. Nesebična posvećenost dužnosti u smislu zaštite Donalda Trampa svakako je bila na testu na Trampovom mitingu u Batleru. Snajperisti Tajne službe su uradili svoj posao, ali još uvek postoje pitanja o vremenu reagovanja, jer je pretnja mogla biti eliminisana mnogo ranije, a životi su možda mogli biti spaseni, zaključuje se u tekstu.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.