Putinov manevar uništio nade Zapada! Šah-mat iz Azerbejdžana, Baku hoće u BRIKS!

Azerbejdžan je zvanično podneo zahtev za pridruživanje BRIKS. Baku će se tako pridružiti u početku, Brazilu, Rusiji, Indiji, Kini, Južnoj Africi, Egiptu, Etiopiji, Iranu, UAE i Saudijskoj Arabiji.

Podsetimo, ambasador Azerbejdžana u Moskvi Polad Bulbuloglu govorio je o nameri Bakua da se pridruži BRIKS-u uoči posete ruskog predsednika Vladimira Putina toj zemlji.

Politikolog Kamran Hasanov rekao je za MK o koristima koje će Baku dobiti od ulaska u BRIKS.

- Za Baku je ovo prilika da ojača svoj politički i ekonomski suverenitet. BRIKS ima analog Svetske banke - Novu razvojnu banku. Ona može izdvojiti novac za razne projekte. Ne zaboravite da je Azerbejdžan raskrsnica trgovačkih puteva. Kina će biti posebno zainteresovana za razvoj projekata preko Bakua, a projekat Sever-Jug se već realizuje sa Rusijom - ističe on.

Rešenjem jermensko-azerbejdžanskog sukoba biće deblokiranei sve transportne komunikacije, a BRIKS će, dodaje Hasanov, takođeimati važnu ulogu u tome. O potencijalnom učešću BRIKS-a u projektima na oslobođenim teritorijama da i ne govorim.

- Za BRIKS, svako proširenje znači povećanje autoriteta i demonstriranje održivosti. Ovo je jačanje multipolarnog sveta i uništavanje sistema kojim dominiraju zapadne strukture poput NATO-a, EU i MMF-a.

Pored toga,  navodi on, Azerbejdžan je lider u svom regionu u ekonomskom i političkom smislu. Posle Bakua mogu da slede još dva suseda, iako će Jermeniju i Gruziju biti izuzetno teško oteti iz kandži Zapada.

Azerbejdžan je, podsetimo, među 25 najboljih u proizvodnji gasa i nafte i ima geografske prednosti kao raskrsnica civilizacija. Imati takvog partnera u svojim redovima je veoma dragoceno za BRIKS.

- S jedne strane, to je rezultat jačanja veza sa Rusijom. Azerbejdžan želi da učestvuje u projektima u kojima je prisutna Moskva. S druge strane, Kina postaje još bliža zbog Srednjeg koridora koji povezuje Kinu sa Evropom - kaže Hasanov.

Srednji koridor je, podsetimo, trgovinska ruta od 6.500 kilometara koja povezuje Kinu sa Evropom kroz Centralnu Aziju i Kavkaz, a koja se proširila se od početka rata u Ukrajini.

Prolazi kroz Kazahstan, ali zatim prelazi Kaspijsko more u Kavkaz.

Prelazi kavkaske planine u Azerbejdžanu i Gruziji, odakle plovi preko Crnog mora u Rumuniju i Bugarsku. Alternativno, vozovi mogu proći kroz Tursku na putu ka Evropi.

Privučen potencijalom mega rute, kargo teret koji putuje duž koridora je naglo porastao sa 350.000 tona u 2020. na 3,2 miliona tona u 2022.

Prema podacima iz izveštaja Svetske banke objavljenim krajem 2023. godine, obim trgovine na Srednjem koridoru mogao bi se utrostručiti do 2030. godine i dostići 11 miliona tona.

Pored toga, tokom protekle godine odnosi Bakua sa Sjedinjenim Državama i EU su se donekle pogoršali zbog jermenskog pitanja i reizbora Alijeva za predsednika. Zemlja koja vodi multipolarnu politiku treba da učestvuje u što više formata i da ima što više partnera.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.