Oni su iznenadili Siriju, Rusiju i čitav svet! Ko su teroristi grupe Hajat Tahrir al-Šam koji upravo zauzimaju najveće gradove?

27. novembra pobunjeničke snage pokrenule su najveću ofanzivu protiv sirijskih vlasti u poslednjih nekoliko godina. Do sada su preuzele kontrolu nad većim delom Alepa, drugog najvećeg grada u Siriji.

Nakon toga, ruska avijacija izvela je vazdušne udare na položaje pobunjenika u Alepu. Ovo su prvi ruski vazdušni napadi od 2016. godine. Regularna sirijska vojska povukla se iz grada. Ofanzivu je predvodila grupacija „Hajat Tahrir al-Šam“ (HTŠ), koja ima dugu istoriju učešća u sirijskom ratu.

Foto: Printscreen/Google

Ko su „Hajat Tahrir al-Šam“

Grupacija HTŠ osnovana je 2011. godine, na početku rata, pod imenom „Džabhat al-Nusra“, kao ogranak terorističke organizacije Al-Kaida. U njenom formiranju učestvovao je lider takozvane Islamske države, Abu Bakr al-Bagdadi. Ova grupacija smatrana je jednom od najefikasnijih i najsmrtonosnijih pobunjeničkih snaga protiv režima Bašara al-Asada.

Foto: Tanjug/AP/

Veruje se da je pokretačka snaga HTŠ bila njihova radikalna ideologija, a ne protesti protiv režima koji su započeli 2011. godine. Ova ideologija bila je u suprotnosti sa stavovima glavne pobunjeničke koalicije, koja je nastupala pod zastavom „Slobodne Sirije“.

Godine 2016, lider „Džabhat al-Nusre“, Abu Muhamed al-Džulani, objavio je prekid veza sa Al-Kaidom, raspustio „Džabhat al-Nusru“ i osnovao novu grupaciju – „Hajat Tahrir al-Šam“. Nova organizacija se godinu dana kasnije spojila sa nizom drugih sličnih formacija.

Ko kontroliše teritoriju

U poslednje četiri godine činilo se da rat u Siriji ulazi u završnu fazu. Režim Asada čvrsto kontroliše najveće gradove u zemlji, ali pojedine oblasti ostaju izvan njegove vlasti. Ovo se posebno odnosi na istok zemlje, gde većinu čine Kurdi, što je slučaj od početka sukoba.

Na jugu, gde je i počela pobuna protiv Asada, povremeno dolazi do sukoba. U prostranim pustinjskim regionima i dalje postoji pretnja od ostataka takozvane Islamske države.

Severozapadna provincija Idlib pod kontrolom je islamističkih pobunjeničkih grupacija koje su se tamo povukle tokom vrhunca rata. U Idlibu dominira HTŠ, koji je pokrenuo iznenadnu ofanzivu na Alep.

Situacija u Idlibu

Poslednjih godina Idlib je bio žarište sukoba, dok je regularna vojska pokušavala da povrati kontrolu nad tom teritorijom. Pre četiri godine, uz posredovanje Rusije, koja je ključni saveznik Asada, i Turske, koja je podržavala pobunjenike, postignut je dogovor o prekidu vatre. Ovaj sporazum se uglavnom poštuje.

Idlib je oblast u kojoj živi oko četiri miliona ljudi, od kojih su većina izbeglice iz gradova pod kontrolom Asadovih snaga. Alep je bio jedno od najkrvavijih ratišta i predstavljao je jedan od najvećih poraza pobunjenika. Da bi postigao pobedu, Asad se oslanjao na rusku avijaciju i Iran, kao i na milicije koje su podržavali iranski saveznici, uključujući Hezbolah.

Prema navodima BBC-ja, neuspesi Hezbolaha u sukobu sa Izraelom u Libanu, kao i izraelski napadi na iranske komandante u Siriji, možda su podstakli pobunjenike na pokretanje ofanzive na Alep.

HTŠ već duže vreme ima uporište u Idlibu. Međutim, njihovi napori da steknu legitimitet među lokalnim stanovništvom nailaze na kritike zbog navodnih kršenja ljudskih prava. Osim toga, HTŠ se sukobljava sa drugim pobunjeničkim grupama. Njihov cilj nakon raskida veza sa Al-Kaidom jeste uspostavljanje fundamentalističkog režima u Siriji, za razliku od Islamske države, koja je težila širenju na širu teritoriju.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.