On je srušio Asada! Svet u čudu gleda novog lidera Sirije! Skinuo turban i skratio bradu, napravio radikalnu promenu!

Abu Muhamed al-Džolani, lider islamističke koalicije koja je izvela munjevitu ofanzivu u Siriji i srušila vlast predsednika Bašara al-Asada, menja svoju retoriku. Umesto radikalne džihadističke terminologije, koristi umereniji jezik kako bi ostvario svoje političke ciljeve.

Grupa „Hajat Tahrir al-Šam“ (HTŠ), nekadašnji ogranak Al-Kaide u Siriji, pod Džolanijevim vođstvom dugo je težila svrgavanju Bašara al-Asada, koji je vladao Sirijom od 2000. godine. U nedelju su pobunjenici ušli u Damask i proglasili ga „slobodnim gradom“.

Džolani, visok muškarac crne brade i prodornog pogleda, postupno je zamenio džihadistički turban, koji je nosio u ranim fazama rata 2011. godine, vojnom uniformom, a ponekad i civilnim odelom.

Nakon raskida sa Al-Kaidom 2016. godine, Džolani je počeo da radi na promeni svog imidža. Cilj mu je da se predstavi kao umereniji lider, ali ga zapadni analitičari i dalje smatraju vođom terorističke organizacije.

- On je pragmatičan radikal - kaže Toma Pjer, stručnjak za islamizam u Siriji. U 2014. godini,

Džolani je zauzimao ekstremno radikalne stavove kako bi se takmičio sa „Islamskom državom“, ali je kasnije prešao na umereniju retoriku.

Od korena na Golanskoj visoravni do rata u Siriji

Pravo ime Abu Muhameda al-Džolanija je Ahmed Husein al-Šara. Rođen je 1982. godine u Rijadu, Saudijska Arabija, a odrastao je u imućnoj porodici u bogatom delu Damaska. Studirao je medicinu pre nego što je krenuo u ratni put.

Ratni pseudonim „al-Džolani“ uzeo je kao referencu na svoje korene na Golanskoj visoravni, koju je njegova porodica napustila 1967. godine nakon što ju je Izrael okupirao.

Posle terorističkih napada na SAD 11. septembra, Džolani se zainteresovao za radikalne propovedi i učestvovao na tajnim skupovima u predgrađima Damaska. Godine 2003. pridružio se Al-Kaidi u Iraku, kojom je tada rukovodio Abu Musab al-Zarkavi. Proveo je više od pet godina u američkom zatvoru.

Put ka osnivanju HTŠ-a

Početkom pobune protiv Asada 2011. godine, Džolani se vratio u Siriju i osnovao „Front al-Nusra“, koji je kasnije postao „Hajat Tahrir al-Šam“.

Godine 2013. odbio je da prizna liderstvo Abu Bakra al-Bagdadija, vođe „Islamske države“, i odlučio da se prikloni lideru Al-Kaide, Ajmanu al-Zavahiriju.

Državnik u nastajanju?

Od 2017. godine, Džolani je nametnuo spajanje radikalnih grupa na severu Sirije u okviru HTŠ-a, uspostavio civilnu administraciju i napravio gestove prema hrišćanima u provinciji Idlib, koju njegova grupa kontroliše.

Uprkos tome, organizacija se suočava sa optužbama za kršenje ljudskih prava, koje Ujedinjene nacije smatraju ratnim zločinima.

Posle poslednje ofanzive, Džolani je pokušao da uveri stanovnike Alepa, uključujući hrišćansku zajednicu, da će biti bezbedni. Pozvao je svoje borce da čuvaju red na oslobođenim teritorijama.

- To je pametan potez -  kaže švedski stručnjak za Bliski istok Aron Lund. 

- On pokušava da se predstavi kao odgovoran lider, a ne kao radikalni ekstremista. Da li je iskren? Verovatno nije. Ali njegova trenutna strategija je vrlo efikasna - zaključuje Lund.