Ceo svet se pita zašto sada ovo rade! Izrael, SAD i Turska preduzele čudan potez u Siriji nakon pada Asada!

Vazdušni napadi Izraela, Sjedinjenih Država i Turske, kako ih je mapirao India Today, locirani su u blizini ili na ključne vojne baze u Siriji, sa ciljem da spreče da ih preuzme ISIS.

Mnoge zemlje strahuju da bi se moćno oružje koje je ostavio Asadov režim i koje je sada u rukama pobunjenika moglo biti štetno za regionalnu bezbednost.

Pobunjeničke snage u Siriji zauzele su Damask u munjevitoj ofanzivi, a predsednik Bašar el Asad pobegao je iz zemlje posle trinaest godina građanskog rata. S obzirom na rane veze pobunjenika sa Islamskom državom, zapadne nacije su sada oprezne u pogledu ogromnih zaliha sirijskog oružja i taktičkih lokacija koje potencijalno mogu pasti u protivničke ruke.

Tokom vikenda su se pojavili izveštaji o desetinama vazdušnih napada na ključne ciljeve u Siriji. Centralna komanda SAD (CENTCOM) saopštila je da je pogodila više od 75 ciljeva, uključujući vođe ISIS, operativce i kampove, kako bi osigurala da grupa ne iskoristi haotičnu situaciju nakon završetka Asadove vladavine.

Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar rekao je u ponedeljak da je ta zemlja gađala sumnjiva mesta hemijskog oružja u Siriji, uz tvrdnju da su napadi imali za cilj da spreči da ovo oružje padne u neprijateljske ruke.

Foto: Shutterstock

Vazdušni napadi Izraela, Sjedinjenih Država i Turske, kako ih je mapirao India Today, locirani su u blizini ili na ključne vojne baze u Siriji, sa ciljem da spreče da ih preuzme ISIS. Asad je dobio vitalnu podršku od Irana i Rusije, kao i od libanske militantne grupe Hezbolah. Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje smatraju vodeću grupu pobunjeničke koalicije, Hajat Tahrir al Šam (HTŠ), terorističkom organizacijom.

SAD održavaju snage od oko 900 vojnika u Siriji, sa centrom u oblastima za bušenje nafte pod kontrolom Kurda na severoistoku i garnizon na jugoistoku. Uloga SAD u sirijskom građanskom ratu se nekoliko puta menjala, ali se dosledno fokusirala na borbu protiv ostataka Islamske državem, navodi tv Front. 

Kako je karta Sirije revidirana u dve sedmice?

Više od decenije, ruska i iranska vojna podrška održavala je Bašara el Asada na vlasti. Tokom prošle nedelje, sirijske pobunjeničke snage zauzele su veći deo severozapada Sirije. Prvo su pobunjenici zauzeli Alepo, zatim Hamu i Homs. U nedelju su ušli u glavni grad Sirije, Damask, zauzevši grad bez borbe dok su vladine snage bežale.

Foto: Shutterstock

Sukob je počeo kada su Sirijci ustali mirno protiv vlade predsednika Bašara el Asada 2011. godine. Protesti su dočekani nasilnim gušenjem, a zajednice su uzele oružje da se brane.

 

U prvim godinama, pobunjenici, uključujući i islamističke ekstremiste i umerene grupe, preuzeli su kontrolu nad većim delom zemlje. Do 2014. godine držali su uporišta na severozapadu, oblasti u blizini Hame, Damaska, jugoistočne granice sa Izraelom i delove provincija Eufrat i Al Hasaku na severoistoku.

U 2014. godine porast Islamske države i ruska vojna podrška Asadu promenili su dinamiku. Islamska država je proširila svoju teritoriju na severoistočnu Siriju, dok su ruski vazdušni napadi primorali pobunjeničke grupe da se povuku. Vremenom su Asadove snage, uz podršku boraca iz Irana i Hezbolaha, povratile ključna područja, uključujući Alepo 2016. godine i gradove duž Eufrata 2017. godine. Do 2019–2020. godine, vladine snage su gurnule pobunjenike u provinciju Idlib, stvarajući zastoj.

Podsetimo, ove godine, sukob se ponovo razbuktao krajem novembra kada su opozicione snage pokrenule novu ofanzivu, napredujući ka glavnom gradu. Tako je Asad za dve nedelje izgubio vlast.