Šokantne vesti! Zapad povlači vojsku iz BiH i tzv. Kosova?! Zbog Ukrajine se upravo razmatra najradikalniji potez!

Evropske nacije razmatraju mogućnost povlačenja vojnika iz Bosne i Hercegovine i tzv. Kosova kako bi se oslobodili kapaciteti za slanje trupa u Ukrajinu u slučaju primirja ili mirovnog sporazuma.

Ovi potezi dolaze nakon što je novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp jasno dao do znanja da američke snage neće biti angažovane za garantovanje bezbednosti. Ovo pitanje izaziva ozbiljne debate među evropskim liderima, prenosi Reuters.

Evropa, SAD i partneri rasporedili su 1990-ih oko 60.000 vojnika u Bosni i Hercegovini i 50.000 na tzv. Kosovu, ali su ove misije sada znatno manje. Analitičari predlažu da se povučeni vojnici preusmere na moguće operacije u Ukrajini. Međutim, to bi predstavljalo ozbiljan izazov za evropske vojske, već opterećene podrškom Kijevu.

Podeljena mišljenja među liderima EU

Razgovori, koje predvodi predsednik Francuske Emanuel Makron, još su u ranoj fazi, ali su već otkrili razlike u stavovima evropskih lidera. Neki se protive otvaranju ovog pitanja sada, kako ne bi stvorili utisak kod ruskog predsednika Vladimira Putina da je Zapad spreman na ustupke.

Evropski lideri nastoje da izbegnu scenario u kojem bi Rusija zadržala teritorijalne dobitke na bojnom polju. U fokusu su vojna i ekonomska podrška Ukrajini, dok se pregovori sa Putinom ne smatraju realističnim u ovom trenutku.

Foto: Kosovo online

Trampova politika i evropska inicijativa

Donald Tramp je tokom sastanka sa Makronom i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim 7. decembra u Parizu naglasio da evropske zemlje moraju same preuzeti odgovornost za bezbednost u Ukrajini. On je isključio mogućnost angažovanja američkih vojnika.

To bi moglo značiti slanje desetina hiljada evropskih vojnika u Ukrajinu, što bi dodatno povećalo rizik direktnog sukoba sa Rusijom. Prema visokim evropskim zvaničnicima, glavne snage mogle bi činiti države poput Francuske, Nemačke, Italije, Poljske i Velike Britanije.

Potencijalni izazovi

Ključna pitanja ostaju otvorena: da li bi evropske snage imale tradicionalni mirovni mandat ili bi služile kao odvraćanje od novih ruskih napada? Italijanski zvaničnici fokusiraju se na mirovne operacije, dok francuski i ukrajinski lideri naglašavaju potrebu za snažnijim odvraćanjem.

Analitičari procenjuju da bi za ovakvu misiju bilo potrebno do 100.000 vojnika, uključujući one u rotaciji. Međutim, ovo bi značajno opteretilo evropske vojske, što bi zahtevalo smanjenje drugih misija, poput onih na Balkanu.

Neizvesnost i politički rizici

Sastav međunarodnih snaga i njihov mandat takođe izazivaju rasprave. Neki lideri smatraju da bi misija trebalo da bude pod okriljem UN, dok drugi upozoravaju da bi to dalo Rusiji preveliki uticaj kao stalnoj članici Saveta bezbednosti.

Osim toga, evropski lideri će verovatno morati da pridobiju podršku SAD, barem u formi obaveštajnih i logističkih kapaciteta. Francuski vojni zvaničnici upozoravaju na ozbiljne političke i vojne rizike: „Šta će se desiti ako evropski vojnik bude ubijen?“