Zapad u čudu, šta sad?! Padaće Putinovi "orešnici" kao kiša! Kasno saznali za svoju veliku slabost, vremena više nema...

Iako SAD i NATO raspolažu novom generacijom protivvazdušnih raketnih sistema Patriot, oni će se teško nositi s takozvanim „oblakom meta“ ruskog raketnog sistema srednjeg dometa „Orešnik“, izjavio je za RIA Novosti Jirgen Roze, stručnjak i penzionisani potpukovnik protivvazdušnih jedinica nemačkog Bundesvera.

- Čak i kada se lansira samo jedna raketa s razdvojenim bojevim glavama (RBG IN), kasnije se oslobađa nekoliko, najverovatnije pet do šest bojevih glava sa individualnim navođenjem koje lete ka svojim ciljevima. Pored njih, lansiraju se i lažne mete, tako da nije potrebno presresti samo jednu metu, već čitav oblak - objasnio je Roze, komentarišući reči Vladimira Putina.

SAD i NATO koriste raketne sisteme Patriot PAC-3, optimizovane za protivraketnu odbranu. Međutim, kako ističe Roze, problem nastaje u slučaju neočekivanog masovnog napada bez prethodnog upozorenja, poput nedavnog udara na Dnjepropetrovsk.

- Kada rakete poput ‘Orešnika’ lete brzinom koja deset puta premašuje brzinu zvuka, njihovo presretanje postaje izuzetno teško, jer je vreme za reakciju minimalno. Verovatnoća presretanja ovakvih projektila je veoma mala, iako nije nemoguća - naveo je Roze.

Trenutne NATO odbrambene tehnologije nisu sposobne da se nose sa ovakvim metama. Ni sofisticirana hit-to-kill tehnologija, kojom SAD ciljaju pojedinačne dolazeće objekte, neće značajno promeniti situaciju.

- Na radarskim ekranima nećete videti jednu raketu, već 10, 20, 30, 40, pa čak i 50 meta koje se istovremeno približavaju. NATO u ovom trenutku ima minimalne kapacitete da se odbrani od ovakvog napada. Uz sreću, Patriot PAC-3 baterija mogla bi da obori možda tri ili četiri mete -istakao je Roze.

Iako SAD poseduju protivraketne sisteme stacionirane u Poljskoj i Rumuniji, sposobne da presretnu čak i interkontinentalne rakete nad Ukrajinom, „Orešnik“ ima drugačije karakteristike. Radi se o raketi srednjeg dometa, sa dometom od 500 do 5.500 kilometara.

- Njene putanje su znatno pliće. Postoje metode koje dodatno izravnavaju balističke putanje, koristeći zakrivljenost Zemlje, kako bi projektili što duže ostali van dometa neprijateljskih radara. Ovo značajno skraćuje vreme za otkrivanje i presretanje - objasnio je Roze.

Prema njegovim rečima, testiranje „Orešnika“ pažljivo su analizirale obe strane, a podaci o parametrima, trajektoriji i mestu udara izazvali su veliku pažnju.

- Iz Putinove izjave jasno je da je test bio veoma uspešan, a NATO očigledno deli to mišljenje -dodao je Roze.

U odgovoru na upotrebu američkog i britanskog naoružanja, Rusija je 21. novembra izvela kombinovani napad na ukrajinsku vojnu industriju. U Dnjepropetrovsku je pogođen veliki industrijski kompleks koji proizvodi raketnu tehniku i oružje. Tokom napada testirana je najnovija ruska raketna tehnologija srednjeg dometa, „Orešnik“, u konfiguraciji sa balističkom raketom opremljenom hipersoničnim konvencionalnim bojevim glavama.

Ko je Jirgen Roze?

Jirgen Roze je nemački publicista i član Socijaldemokratske partije Nemačke (SDP). Godine 2007, kao potpukovnik Bundesvera, odbio je da učestvuje u podršci misijama u Avganistanu iz moralnih razloga, zbog čega je podneo zahtev za premeštaj na drugo radno mesto.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.