Procureli tajni planovi NATO-a! Sve je spremno?

Planirani samit NATO-a u Nemačkoj odložen je zbog posete predsednika SAD, a poverljivi dokumenti otkrivaju nove zahteve za vojnu spremnost članica alijanse pred ruskom pretnjom.

Možda je nekom od vladajućih u državama članicama NATO-a laknulo prošle jeseni.

Planirani samit zemalja koje podržavaju Ukrajinu, koji je trebalo da se održi u Nemačkoj tokom oktobra, odložen je na neodređeno vreme nakon što je američki predsednik Džo Bajden otkazao prvu zvaničnu državnu posetu Nemačkoj zbog tadašnje nacionalne krize u Americi izazvane uraganom Milton.

Foto: Tanjug AP

Na sastanku u velikoj američkoj vojnoj bazi u nemačkom Palatinatu, šefovi država i vlada NATO-a trebalo je da razgovaraju ne samo o vojnoj i ekonomskoj pomoći Kijevu, već i o drugim pitanjima.

To je trebalo da im bude prva prilika da se lično upoznaju sa novim planovima Alijanse, koje su američki general Kristofer Kavoli i francuski admiral Pjer Vandije, dva ključna vojna zvaničnika organizacije, još od proleća delili po prestonicama zemalja članica.

Reč je o poverljivim dokumentima koje je nedavno razotkrio nemački nedeljnik Velt am Sonntag.

U njima dvojica zvaničnika definišu nove "Minimalne zahteve kapaciteta" za 32 članice NATO-a, suočene sa rastućom ruskom pretnjom i potrebom za jačanjem savezničkog odbrambenog sistema.

Novi generalni sekretar Alijanse, bivši holandski premijer Mark Rute, to je po stupanju na dužnost 1. oktobra nedvosmisleno izjavio: "Potrebne su nam brojnije i bolje opremljene snage, jača transatlantska odbrambena industrija i veći proizvodni kapaciteti u ovom sektoru. Moramo napredovati brže i odlučnije". 

Foto: EPA

Konkretno, NATO od svojih članica zahteva da značajno povećaju broj "borbeno spremnih" brigada sa sadašnjih 82, koliko se smatralo dovoljnim pre rata u Ukrajini, na 131 do 2031. godine, piše Korijere dela sera.

Ovo predstavlja povećanje od 49 jedinica, od kojih svaka ima 5.000 vojnika, što rezultira minimalnim brojem od 150.000 novih vojnika. Štaviše, vojni stratezi izražavaju duboku zabrinutost zbog značajnih nedostataka u vazdušnoj i protivraketnoj odbrani, posebno imajući u vidu kontinuiranu pretnju ruskih raketa Iskander i protivbrodskih raketa koje se nalaze u Kalinjingradu, u neposrednoj blizini ključnih evropskih metropola.

Prema dokumentima, cilj je da se do 2030. godine broj kopnenih atlantskih PVO jedinica poveća pet puta, sa sadašnjih 293 na 1.467. Ovo bi podrazumevalo značajno proširenje postojećih sistema, uključujući američki Patriot, nemački Iris-T Slm i italijansko-francuski Samp/T.

Situacija je posebno zabrinjavajuća u većim državama članicama: Nemačka ima samo 9 Patriot sistema nakon što je jedan ustupila Ukrajini, Francuska ima približno deset Samp/T, a Italija, koja je nekada imala četiri takva sistema, sada operativno koristi samo dva Samp/T , pošto je jedan dodeljen Kijevu, a drugi na službi.

Curenje tako osetljivih podataka u javnost ukazuje na visok nivo zabrinutosti savezničkih komandi zbog agresivnog stava Rusije.