Šta ako Amerika zaista pokrene sukob sa Danskom? "Trampova invazija na Grenland bila bi najbrži rat u istoriji"

List "Politiko" je ozbiljno analizirao izjavu novoizabranog predsednika Donalda Trampa, razmatrajući kako bi američka vojska postupila u slučaju sukoba sa Danskom, posebno u svetlu njegovih pretnji u vezi sa Grenlandom.

Godine 1951. Sjedinjene Američke Države potpisale su sporazum s Danskom kojim su se obavezale da će štititi Grenland od napada.

Prošlo je 74 godine a sada pretnja dolazi od same Amerike

Ove nedelje, novoizabrani predsednik SAD-a, Donald Tramp, izazvao je šok u Evropi odbivši da će isključiti mogućnost upotrebe vojne sile za aneksiju Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu, koji je autonomna teritorija sa 57.000 stanovnika, a deo je Kraljevine Danske.

Planeta

Svet će konačno čuti istinu, mnogo je važno! Evo zbog čega Donald Tramp "umire" za Grenlandom! (VIDEO)

Novoizabrani predsednik Donald Tramp ne prestaje da intrigira svet svojim stavovima i neiscrpnoj težnji da Sjedinjene Američke Države preuzmu kontrolu nad Grenlandom i Panamskim kanalom. Grenland mu je posebno važan zbog strateški značajnih resursa, jačanja nacionalne bezbednosti i pružanja otpora kineskom uticaju.

08.01.2025

18:34

Krenulo je!

Grenland hoće da se otcepi od Danske! Trampov plan se ostvaruje, sve ide ka tome da ostrvo pređe u vlasništvo SAD!

Premijer Grenlanda Mute Egede obnovio je pozive za nezavisnost od Danske nakon što je novoizabrani američki predsednik Donald Tramp izrazio interesovanje za kupovinu arktičkog ostrva. U svojoj novogodišnjoj poruci, Egede je naglasio potrebu da se „uklone prepreke saradnji - koje možemo opisati kao okovi kolonijalne ere - i da se krene dalje", nagoveštavajući mogući referendum o nezavisnosti.

06.01.2025

23:25

Foto: Tanjug/AP

Tramp, koji je prethodno spomenuo ideju o preuzimanju Kanade i Panamskog kanala, već dugo gleda prema Grenlandu – geostrateški važnom ostrvu bogatom mineralima i naftom.

Iako je teško dovesti u pitanje koji bi narod pobedio u sukobu, Danska bi mogla imati veće šanse ako se obrati pravnicima, piše Politiko.

Kopenhagen bi mogao istražiti da li su zemlje EU dužne braniti Grenland, da li se može pozvati na zajedničku odbranu unutar NATO-a protiv napada najveće sile u savezu, i koje obaveze SAD ima prema sporazumu iz 1951. godine.

Foto: EPA/Platforma X

Sjedinjene Američke Države, podseća Politiko, imaju daleko najveći vojni budžet na svetu, sa potrošnjom od 948 milijardi dolara prošle godine. Njihove oružane snage broje 1,3 miliona ljudi, a neki od njih su trenutno stacionirani na Grenlandu. S druge strane, Danska je prošle godine potrošila 9,9 milijardi dolara, ima samo 17.000 vojnika, a većina njene teške vojne opreme donirana je Ukrajini.

Ako do njega dođe, to bi bio najkraći rat na svetu

Ako Tramp zaista ispuni svoju pretnju da anektira Grenland silom, "to bi bio najkraći rat u istoriji, jer Grenland nema nikakve odbrambene sposobnosti", procenio je za Politiko Ulrik Pram Gad, viši istraživač Danskog instituta za međunarodne studije.

Iako danski brodovi obalne straže povremeno posećuju jugoistočni Grenland, danski mediji izveštavaju da nikada nije kupljen i instaliran softver potreban za gađanje ciljeva.

Pram Gad je rekao da ga zbunjuju Trampove namere. "Da li je to hrabrost? Da li je to pretnja diplomatije među saveznicima? Ne znamo tačno, ali to će biti njegov način rada u naredne četiri godine."

Visoki zvaničnici, uključujući danskog ministra spoljnih poslova Larsa Løkkea Rasmussena i njegovog odlazećeg američkog kolegu Entoni Blinkena, u početku su odbacili Trampove komentare.

Međutim, danska premijerka Mete Frederiksen organizovala je sastanak sa liderima stranaka u četvrtak kako bi razmotrili ovo pitanje.

Foto: Rojters

"Vrlo ozbiljno shvatamo ovo, ali nemamo ambiciju da eskaliramo rat rečima sa predsednikom koji ulazi u Belu kuću", poručio je Rasmussen.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.