Počinje nova era za baltičke zemlje! Litvanija, Letonija i Estonija donose odluku koja menja sve! Prekida se poslednja veza sa Rusijom!

Litvanija, Letonija i Estonija zvanično se od danas isključuju sa ruske elektroenergetske mreže, čime završavaju poslednje poglavlje svoje sovjetske prošlosti i postepeno se integrišu u evropski energetski sistem.

Zahvaljujući postepenoj integraciji u evropsku elektroenergetsku mrežu, ove zemlje sada postaju deo druge najveće sinhronizovane mreže na svetu, odmah iza Kine.

Ovaj korak dolazi deset meseci pre roka, a korisnici ne bi trebalo da primete nikakve smetnje ili promene u snabdevanju strujom.

Baltičke države sada postaju poslednje članice EU koje se pridružuju ovoj zajedničkoj mreži, koja obuhvata i Tursku, Ukrajinu i Moldaviju.

Završava se zajednička sovjetska istorija

Više od pet decenija, baltičke države su bile deo sovjetskog energetskog sistema, povezanog kroz zajedničku mrežu poznatu kao BRELL.

Ova mreža, koja uključuje elektroenergetske sisteme Rusije, Belorusije i baltičkih zemalja, nosi naziv prema inicijalima država uključenih u sistem.

Iako je Sovjetski Savez priznao nezavisnost baltičkih zemalja 1991. godine, povezivanje sa Evropom i EU postalo je njihov strateški cilj. Međutim, prekinuti veze sa zajedničkom električnom mrežom bilo je dugotrajan proces.

Baltičke države su se pridružile EU i NATO-u 2004. godine i od tada su usmerene ka daljoj integraciji u evropske strukture, uključujući i prelazak na evro kao zvaničnu valutu. Danas, sa ukupnom populacijom od nešto više od 6,1 miliona, Baltik ostaje mali u poređenju sa velikim evropskim zemljama poput Nemačke i Poljske.

Letonija: Isključenje iz BRELL sistema – pitanje energetske bezbednosti i nezavisnosti

Foto: EPA

Aspars Melnis, letonski ministar za klimu i energiju, izjavio je da su baltičke zemlje "malo tržište za električnu energiju", te da se projekat isključenja iz ruske mreže odnosi na ključne aspekte kao što su "odbrana, energetska bezbednost, nezavisnost i ekonomija".

Govoreći za DW, Melnis je naglasio da su nedavni događaji u Ukrajini potvrdili ispravnost odluke o isključenju.

On je dodao da ne očekuje da će napuštanje BRELL sistema imati uticaj na cene električne energije. Naprotiv, s dolaskom novih obnovljivih izvora, cena struje bi mogla da padne do kraja godine.

"Ostanak u mreži sa Rusijom pokazao bi ranjivost baltičkih zemalja"

Baltičke države stavljaju sve svoje nade u elektroenergetsku mrežu EU, čime ne samo da pokazuju svoju čvrstu povezanost sa Evropom, već se i dodatno distanciraju od Rusije i svoje sovjetske prošlosti. Odluka da se napusti BRELL sistem nije samo tehnički korak, već i politička poruka.

Foto: Tanjug AP

Od sticanja nezavisnosti, baltičke zemlje su bile oprezne u vezi sa Rusijom, ne verujući u njen uticaj u regionu. Ovaj potez je potvrda njihove odlučnosti da se zaštite od spoljne pretnje, jačajući svoju energetsku sigurnost i dalju integraciju u evropske strukture.

Sabotaža podvodnih kablova u Baltičkom moru

Sumnje na sabotažu podvodnih kablova u Baltičkom moru dodatno su zaoštrile odnose između Evrope, NATO-a i Rusije, stavljajući region na ivicu sukoba.

Ovaj incident je izazvao povećan nadzor nad morskim putem, dok su evropske i NATO snage pojačale svoju sigurnost kako bi zaštitile ključnu energetsku infrastrukturu.

Napetosti su eskalirale, jer se ovakvi događaji doživljavaju kao direktna pretnja stabilnosti i sigurnosti u Evropi, naročito u kontekstu ruske agresije u Ukrajini.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.