"Dan D" u Nemačkoj! Berlin i Evropa oči u oči sa istinom, odlučuje se sudbina svih!

U Nemačkoj se u nedelju, 23. februara održavaju vanredni parlamentarni izbore, organizovani nakon raspada trojne koalicije kancelara Olafa Šolca, a prema ispitivanjima javnog mnjenja konzervativci imaju najveću podršku.

Ovo je tek četvrti put u novijoj istoriji posle Drugog svetskog rata, da se u Nemačkoj održavaju vanredni parlamentarni izbori i na njima će više od 59 miliona stanovnika Nemačke birati 630 poslanika koji će imati mandat od četiri godine i zadatak da odaberu novog kancelara i vladu.

Na izborima učestvuje 29 stranaka, ali će samo 10 imati kandidata u svih 16 nemačkih saveznih pokrajina.

Najzastupljenija je Hrišćansko demokratska unija (CDU) koja učestvuje u 15 pokrajina, sem u Bavarskoj gde je predstavlja sestrinska stranka Hrišćansko socijalna unija (CSU).

Najviše stranaka učestvuje u Berlinu  i pokrajini Severna Rajna - Vestfalija - po 18 lista, dok ih je u Bavarskoj 17, a mnoge stranke nastupaju u samo po jednoj pokrajini.

Biračka mesta biće otvorena od 8 do 18 časova, a odmah po zatvaranju birališta biće objavljeni rezultati izlaznih anketa urađenih na biračkim mestima, dok se prve zvanične projekcije rezultata očekuju tokom izborne noći.

Birači u Nemačkoj imaju dva glasa na jednom biračkom listiću. Na levoj polovini se nalaze imena pojedinačnih kandidata koja su posebna za svaki birački okrug, dok se na desnoj nalaze imena stranaka koje se takmiče u pokrajini odakle je glasač.

CDU i CSU vode u anketama

Za ulazak u Bundestag, strankama je važno da osvoje više od pet odsto glasova sa desne polovine biračkih listića i time prelaze obavezni cenzus. Sistem se komplikuje odlučivanjem o konkretnim kandidatima koja ulaze u parlament, jer se u obzir uzimaju i glasovi koje su dobili pojedinačni kandidati.

Ovi glasovi mogli su do prethodnih izbora da donesu i direktni mandat pojedinačnom kandidatu, čak i ako njegova partija ne uspe da preskoči cenzus.

Mnogi Nemci sopstveni glas uveliko su poslali jer je moguće prijaviti se za glasanje poštom, čak i ako ste na dan izbora kod kuće. Glas u koverti jedini je izbor i za Nemce koji nisu u Nemačkoj - glasanje u ambasadama i konzulatima nije moguće.

Opoziciona Hrišćansko-demokratska unija Nemačke (CDU) i njihova bavarska sestrinska stranka Hrišćansko-socijalna unija (CSU) vode u anketama širom zemlje više od dve godine i prema posledniim anketama imaju 30 odsto podrške birača.

Foto: EPA

 

AfD na drugom mestu, sledi Šolcov SPD

Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) Alis Vajdel i Tina Krupala nalazi se na drugom mestu sa 20 procenata podrške, potom Socijaldemokrate (SPD) Olafa Šolca sa 15 odsto, koji su pali na treće mesto sa prvog mesta koje su osvojili na izborima 2021. godine. 

Zeleni imaju podršku 13 odsto birača, Levica pet odsto, a i Slobodne demokrate (FDP) i levičarski savez Sara Vagenkneht (BSW) četiri procenta, pa je neizvesno da li će preći cenzus od pet odsto da bi ušli u parlament.

Oko 68 odsto ispitanika strahuje od ekonomskog pada u zemlji, u odnosu na 48 procenata u prethodnim istraživanjima.

Foto: Tanjug/AP

 

Merc neće sa AfD

Sve predizborne ankete ubedljivu prednost daju koaliciji CDU i CSU, a prema pojedinim prognozama, konzervativci mogu da osvoje do trećinu glasova i tako ostvare inicijativu u pregovorima o vladi i kancelarsko mesto za Fridriha Merca.

Merc je izričit da sa desničarima ne želi buduću koaliciju, što AfD ponovo ostavlja u opoziciji.
CDU će partnere najverovatnije tražiti u socijaldemokratama ili zelenima. SPD i CDU/CSU su već četiri puta zajedno vladali od Drugog svetskog rata, od čega tri puta pod vođstvom bivše konzervativne kancelarke Angele Merkel.

Semafor "pukao" zbog budžeta i privrede

Do raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora u Nemačkoj došlo je kada je u takozvanoj "semafor" koaliciji, koja je na vlasti bila od 2021. godine i koju su činili socijaldemokrate, Liberali i Zeleni došlo do nesuglasica oko privrede i budžeta.

To je kulminiralo u novembru i decembru prošle godine i dovelo do toga da nemački kancečar Olaf Šolc smeni ministra finansija i lidera Liberala Kristijana Lindnera, što je automatski dovelo do raspada vladajuće koalicije. 

Bundestag je zahtev za raspisivanje vanrednih izbora doneo tek iz drugog puta i to kada je nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer raspustio parlament. Prvi preliminaarni rezultati biće poznati nedugo naakon zaatvaranja birališta.