Istorijski izbori u Nemačkoj! Danas se odlučuje sudbina Evrope: Uprte sve oči sveta, objavljene šanse kandidata za pobedu!

U Nemačkoj se danas održavaju vanredni parlamentarni izbori, raspisani nakon raspada trojne koalicije kancelara Olafa Šolca, a prema istraživanjima javnog mnjenja, konzervativci iz CDU/CSU imaju najveću podršku.

Ovo su tek četvrti vanredni parlamentarni izbori u Nemačkoj posle Drugog svetskog rata. Više od 59 miliona glasača bira 630 poslanika Bundestaga, koji će imati mandat od četiri godine i zadatak da formiraju novu vladu i izaberu kancelara.

Na izborima učestvuje 29 stranaka, ali samo 10 njih ima kandidate u svih 16 nemačkih saveznih pokrajina. Najjača stranka, Hrišćansko-demokratska unija (CDU), učestvuje u 15 pokrajina, dok u Bavarskoj nastupa njena sestrinska stranka Hrišćansko-socijalna unija (CSU).

Biračka mesta su otvorena od 8 do 18 časova, a odmah po zatvaranju očekuju se rezultati izlaznih anketa, dok će prve zvanične projekcije biti objavljene tokom izborne noći.

CDU/CSU u vođstvu, AfD druga po snazi

Prema poslednjim anketama, CDU/CSU Fridriha Merca vodi sa 30% podrške. Na drugom mestu je krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) sa 20%, dok su Socijaldemokrate (SPD) Olafa Šolca pale na 15%, iako su 2021. bili prvi.

Zeleni imaju 13%, Levica 5%, dok se Slobodne demokrate (FDP) i levičarski savez Sara Vagenkneht (BSW) bore za prelazak izbornog cenzusa od 5%.

Istraživanja pokazuju da 68% birača strahuje od ekonomske krize, što je značajan porast u odnosu na 48% iz prethodnih anketa.

Ko će formirati vladu?

S obzirom na vodeću poziciju, CDU/CSU će najverovatnije imati inicijativu u formiranju nove vlade, a Fridrih Merc bi mogao postati novi kancelar. On je već izjavio da neće praviti koaliciju sa AfD-om, što ovu stranku ponovo ostavlja u opoziciji.

Konzervativci će saveznike verovatno tražiti među socijaldemokratama (SPD) ili Zelenima. CDU i SPD su do sada četiri puta zajedno formirali vladu, od čega tri puta pod vođstvom Angele Merkel.

Šta je dovelo do vanrednih izbora?

Vanredni izbori su raspisani nakon što je propala tzv. „semafor“ koalicija, koju su činili SPD, Zeleni i Liberali (FDP). Neslaganja u vezi sa budžetom i ekonomijom kulminirala su krajem 2023, kada je kancelar Olaf Šolc smenio ministra finansija Kristijana Lindnera, što je dovelo do raspada vlade.

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer potom je raspustio Bundestag, a izbori su zakazani tek nakon drugog glasanja u parlamentu.

Prvi preliminarni rezultati očekuju se ubrzo nakon zatvaranja biračkih mesta.