Merc bi da predvodi krstaški rat protiv Trampa, ali i Putina i Rusije! Budući nemački kancelar se kocka sudbinom Evrope!

Prevremeni izbori za Bundestag, koji su održani 23. februara, završeni su kako se i očekivalo. CDU/CSU na čelu sa Fridrihom Mercom - postali su lideri i dobili skoro trećinu mesta u parlamentu: 208 od 630 mogućih. Velika je verovatnoća da će koalirati sa socijaldemokratama, koji su uzeli 120 mandata. I, oni će vladati Nemačkom.

Merc je, piše poznati ruski politikolog  Gevorg Mirzajan, obećao da će formirati vladu do 20. aprila. I odmah jasno daje do znanja da mu sama Nemačka neće biti dovoljna. Da namerava da povede Evropu u konfrontaciju sa njena dva glavna protivnika: Rusijom i... Sjedinjenim Državama.

- Apsolutni prioritet biće jačanje Evrope, što je brže moguće, kako bismo korak po korak zaista mogli da postignemo nezavisnost od Sjedinjenih Država - rekao je Fridrih Merc.

Čini mu se, očito, da je prostor za ostvarivanje takvih ambicija ogroman.

Prvo, kolektivni Zapad je izgubio američko vođstvo, ali je istovremeno ostao kolektivan. Kolektivan u svojoj suprotstavljenosti objektivnoj realnosti i politici Donalda Trampa, koji Evropu ne vidi kao ravnopravnog partnera, već kao podređenog igrača koji priznaje svoj podređeni status.

Ovo znači da je Evropi potreban novi lider. A Fridrih Merc iskreno veruje da je on, koji dolazi na čelo najveće evropske privrede, sasvim sposoban da preuzme mesto njenog lidera. On, a ne neizabrana evropska birokratkinja Ursula fon der Lajen.

Upravo zbog toga Merc sada sipa različite planove za povećanje podrške režimu u Kijevu, uključujući i isporuke novih raketnih projektila Zelenskom.

Drugo, rusko-američka saradnja o Ukrajini, koja bi mogla da dovede do okončanja rata pod uslovima bliskim ruskim, zaista predstavlja pretnju Evropi, s obzirom na njene sopstvene strateške planove.

Prema Mercu, pokušaj Rusije i SAD da sklope sporazum o Ukrajini „zaobilazeći druge" je „neprihvatljiv i za Evropu i za Kijev".

Foto: Foto: Reuters

Za razliku od nove republikanske elite u SAD, evropski lideri i establišmenti nemaju dovoljno fleksibilnosti da se prilagode novoj stvarnosti. Evropa je opsednuta idejom velikog krstaškog rata protiv Rusije i stoga ne vidi apsolutno nikakve izglede za sopstveno blagostanje (pa čak ni opstanak) u slučaju neuspeha tog krstaškog rata.

Evropski lideri ne znaju i ne razumeju kako da postoje u uslovima moguće stabilizacije rusko-evropskih odnosa. Ne razumeju kako da sačuvaju obraz i banalno poverenje birača ako se sada sklopi mir. Pogotovo bez učešća Evrope za pregovaračkim stolom.

Ne znaju kako da odgovaraju na pitanja birača kako su stotine milijardi evra potrošene na podršku Ukrajini i zašto je neophodno upropastiti evropske ekonomije zarad rata u kome je poraz odavno očigledan.

Stoga će se, po priželjkivanju budućeg kancelara Nemačke, srećno ujediniti oko Berlina.

Treće, Trampovi planovi za Evropu takođe ne ostavljaju prostora elitama da prežive. Šef Bele kuće ne krije da želi da (preko izbora, naravno) zameni rukovodstva država članica EU desniim i krajnje desnim političarima. Svojim istomišljenicima. I da tako dobije instrument za uništenje Evropske unije kao asocijacije evropskih zemalja, potencijalno konkurentskog centra moći na Zapadu.

Za Nemačku i niz zemalja EU, Evropska unija nije samo ekonomska unija, već univerzalni instrument za sprečavanje novih sukoba u Evropi i za umnožavanje sopstvenog ekonomskog i političkog uticaja.

Uticaja koji Nemačka sama nikada ne može da ostvari.

I konačno, četvrto, ne smemo zaboraviti lični faktor. Fridrih Merc je stekao reputaciju sistemskog gubitnika. Izgubio je nekoliko unutarstranačkih izbora od ranih 2000-ih i smatran je za večitog drugog. Zato mu je sada potrebno da pokaže da može da bude prvi.

Samo to neće moći da pokaže. Iz više razloga.

Pre svega, Nemačka nema resurse da povede kolektivni Zapad protiv Sjedinjenih Država. Nemačka ekonomija je u dubokoj sistemskoj krizi. Nemački vojno-industrijski kompleks je uništen.

Izvozno orijentisana industrija u velikoj meri zavisi od američkog tržišta: ako Tramp odluči da kazni neposlušne uvoznim carinama, čekaće ih težak posao.

U Nemačkoj takođe nedostaje jedinstvo. Crno-crvena vladajuća koalicija imaće apsolutno malu većinu. Potrebno je samo deset i nešto neodlučnih ili kolebljivih poslanika da propadnu najvažniji politički i ekonomski zakoni u Bundestagu. A takvi poslanici će se naći, jer ne vole svi u CDU i SPD da se sukobljavaju sa Trampom.

Da, moguće je u koaliciju za stabilnu većinu uzeti još jednu stranku - recimo Zelene. Međutim, s obzirom na radikalnost ove krajnje levičarske stranke, malo je verovatno da će vlada ili koalicija sa njenim učešćem biti stabilnija. Umesto toga, postaće „labud, rak i štuka", nakon čega će se raspasti mnogo pre sledećih izbora. A bilo kakvi izbori u kontekstu tekuće krize u Nemačkoj znače povećanje broja glasova Alternatzive za Nemačku.

Foto: Tanjug AP

Konačno, drugi lider Starog sveta, francuski predsednik Emanuel Makron, već je išao da se pokloni Trampu. I, bez sumnje, želi da potkopa svog nemačkog kolegu na planu evropskog liderstva. Da bude krunisan za ovu funkciju, ali ne kao neprijatelj, već kao nameštenik Donalda Trampa.

Da bi to odradio, Makron treba samo da se prilagodi Trampovoj spoljnoj politici.

I tada će Merc ne samo ostati bez ikakvog vođstva - biće odbačen na marginu onih procesa u Evropi koje promovišu Vladimir Putin i Donald Tramp.