Šokirao Vatikan! Papa Franja zaustavio ustaške planove, njegove reči o Srbima i SPC će se pamtiti zauvek!

Papa Franja, koji je preminuo danas, ostavio je značajan trag u odnosima Vatikana i Srbije. Tokom svog pontifikata, pokazao je otvorenost za dijalog sa Srpskom pravoslavnom crkvom i srpskim državnim vrhom, pri čemu su ključna pitanja bila protivljenje kanonizaciji Alojzija Stepinca i stav Vatikana prema Kosovu i Metohiji.

Jedan od najosetljivijih trenutaka u odnosima Vatikana i Srbije bilo je pitanje kanonizacije zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca. Srpska pravoslavna crkva i državni vrh Srbije oštro su se protivili Stepinčevom proglašenju za sveca, smatrajući da je bio previše vezan za ustaški režim u NDH.

Papa Franja je, prvi put u istoriji katoličke crkve, odlučio da u kanonizaciju uključi i glas Srpske pravoslavne crkve.

Formirana je mešovita komisija koja je proučavala Stepinčevu ulogu, ali nije došla do zajedničkog zaključka. Proces je ostao zamrznut, a papa nije doneo konačnu odluku o kanonizaciji.

"Bez saglasnosti SPC neće biti proglašenja Stepinca svetim", bila je poruka iz Vatikana. Ova odluka naišla je na kritike u Hrvatskoj, ali je u Srbiji dočekana kao znak poštovanja prema srpskim žrtvama iz Drugog svetskog rata.

Kosovo i Metohija: Doslednost Vatikana

Vatikan je, za razliku od većine zapadnih zemalja, tokom celog Franjinog pontifikata zadržao stav nepriznavanja nezavisnosti tzv. Kosova. Papa Franja je podržavao dijalog Beograda i Prištine, ali je izbegavao konkretne poteze koji bi mogli značiti priznanje kosovske nezavisnosti.

Foto: Tanjug AP

Srpski zvaničnici više puta su izrazili zahvalnost Vatikanu zbog ovakvog stava. Kada je 2018. kardinal Pjetro Parolin posetio Beograd, svi najviši srpski lideri istakli su da je nepriznavanje tzv. Kosova jedan od ključnih principa na kojima Vatikan gradi svoju politiku prema Srbiji.

Iako je papa Franja primao kosovske zvaničnike, među kojima i premijera Aljbina Kurtija, nikada nije načinio korak ka formalnom priznanju Kosova.

Papa i Srbi: Pomirljiv ton i uvažavanje SPC-a

Tokom svog pontifikata, papa Franja nastojao je da izgradi dijalog sa SPC i srpskim narodom. Prilikom posete Sarajevu 2015. godine, istakao je važnost mira među Srbima, Hrvatima i Bošnjacima, naglašavajući potrebu za međusobnim poštovanjem.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon susreta sa papom, istakao je da je Franja u više navrata naglasio koliko ceni tadašnjeg patrijarha Irineja. Sam papa je u jednom intervjuu nazvao Irineja "velikim patrijarhom" i naglasio da je njegovo mišljenje bilo ključno u donošenju odluke o Stepincu.

Srpski političari su generalno imali pozitivan stav prema papi Franji. I bivši predsednik Tomislav Nikolić i sadašnji predsednik Vučić zahvalili su mu na nepriznavanju Kosova i pozvali ga da poseti Srbiju. Ipak, poseta nije realizovana.

Nasleđe pape Franje u odnosima Srbije i Vatikana

Papa Franja će među Srbima biti upamćen kao pontifik koji je pokazao razumevanje za istorijske rane srpskog naroda. Njegova odluka da uspori Stepinčevu kanonizaciju i principijelni stav po pitanju Kosova doprineli su poboljšanju odnosa Vatikana i Srbije.

Iako nije načinio dramatične korake, njegova politika dijaloga i uvažavanja pravoslavnog stava stvorila je prostor za buduću saradnju. Njegov pontifikat obeležio je oprezan, ali primetan pomak ka boljem razumevanju između dve crkve.

Papa Franja se poslednji put u javnosti pojavio u nedelju, na Vaskrs.