Ko će biti novi papa?! Ovo su glavni kandidati za tu poziciju: Franjin miljenik ili njegov protivnik?

Nakon papine smrti, glavno pitanje koje se postavlja jeste ko će naslediti papu na čelu Katoličke crkve. U ovakvim slučajevima, Vatikan saziva papinsku konklavu, sastanak kardinala koji imaju zadatak da izaberu novog poglavara Crkve. Najveće šanse da budu izabrani za budućeg papu, koji će voditi 1,37 milijardi katolika, imaju kardinali iz Filipina Luis Antonio Tagle (67), Italije Pjetro Parolin (70) i iz Gane Piter Turkson (76), javio je danas Njuzvik.

Vrhovni poglavar Rimokatolične crkve papa Franja preminuo je danas u 88. godini nakon kraće bolesti, a pravila konklave nalažu da će 138 od postojećih 252 kardinala imati pravo glasa u izboru novog pape.

Kardinale doživotno imenuje sam papa, ali im pravo glasa prestaje kada navrše 80 godina. Proces glasanja traje nekoliko dana, a konklava se održava sve dok jedan kandidat ne osvoji dve trećine glasova. Obično, ovaj postupak traje između 15 i 20 dana.

Ko su potencijalni naslednici pape Franje koji je preminuo danas posle borbe sa infekcijom i obostranom upalom pluća? Iako se imena mogu promeniti u zavisnosti od trenutnih političkih i teoloških okolnosti, postoji nekoliko kardinala koji se često pominju kao mogući kandidati za papu.

Kardinal Pjetro Parolin protivnik istopolnih brakova

Foto: EPA

Pietro Parolin je državni sekretar Vatikana od 2013. godine i najviše rangirani kardinal u izbornoj konklavi.

Ovaj 70-godišnjak iz Veneta poznat je po svom umerenom stavu na političkom spektru, a nedavno je komentarisao niz geopolitičkih pitanja, izjavivši:

"Svako može doprineti miru, ali rešenja se nikada ne smeju tražiti jednostranim nametanjima koja rizikuju gaženje prava celih naroda, inače nikada neće biti pravednog i trajnog mira".

Tečno govori italijanski, engleski, francuski i španski jezik. Rođen je u Skijavonu.

Poznat je po čestim diplomatskim aktivnostima za Vatikan koji uključuju sastanke sa najvišim predstavnicima SAD, EU i mnogih rimokatoličkih zemalja.

Žestoki je protivnik istopolnih brakova. Nakon što su istopolni brakovi legalizovani u Irskoj, Parolin je izjavio da je ovo propast hrišćanskih principa.

Kardinal Peter Erdo: Razvedeni da se ne pričešćuju

Foto: EPA

Peter Erdo, kardinal iz Mađarske, postao je kardinal 2003. godine i poznat je po tome što je pobožan marijanac, te svoje mise posvećuje Presvetoj Bogorodici.

Ovaj 72-godišnji Mađar je jedan od konzervativnijih među kardinalima i protivio se praksi dopuštanja razvedenima i ponovo venčanim katolicima da primaju sveto pričešće.

Takođe je uporedio prihvat izbeglica sa trgovinom ljudima. Erdoa je kardinalom proglasio papa Ivan Pavao II. 2003. godine.

Otac Luis Antonio Tagle javno podržao gejeve

Foto: EPA

Luis Antonio Tagle, kardinal sa Filipina, javno je podržao homoseksualce. Tagle je sedmi Filipinac koji je postao kardinal, a ukoliko bude izabran, bio bi prvi azijski papa.

Ovaj 67-godišnji kardinal trenutno služi kao proprefekt za odeljenje prve evangelizacije Dikasterijuma za evangelizaciju. Kardinalom ga je proglasio papa Benedikt XVI.

Poznat je po tome što se opredelio za levo orijentisanu politiku, slično kao i papa Franja, i otvoreno je kritikovao stav crkve prema gej osobama, neudatim majkama, razvedenim i ponovo venčanim katolicima.

Franjin miljenik: Kardinal Mateo Zupi

Foto: EPA

Mateo Zupi, još jedan Italijan na listi, postao je kardinal 2019. godine i smatra se miljenikom pape Franje. Trenutno je predsednik Biskupske konferencije Italije od maja 2022. godine.

Ovaj 69-godišnji kardinal bio je na brojnim međunarodnim misijama, uključujući i mirovnu misiju u Ukrajini, gde se susreo s predsednikom Volodimirom Zelenskim, a posetio je i SAD, gde se susreo s tadašnjim predsednikom Džoem Bajdenom.

Pre nego što je postao kardinal, Zupi je u eseju objavljenom u knjizi Džejmsa Martina 2018. godine podelio svoje pozitivno stajalište o LGBTQ zajednici.

Kardinal Rejmond Leo Burk: Bajden da se ne pričesti!

Foto: EPA

Poslednji na listi je američki kardinal Rejmond Leo Burke, poznat kao glas tradicionalizma unutar Rimokatoličke crkve. Kardinalom ga je proglasio papa Benedikt XVI. 2010. godine.

Burke se javno sukobio s liberalnijim filozofijama aktuelnog pape, posebno u pogledu spremnosti da se dopusti rastavljenim i ponovo venčanim parovima da primaju pričešće.

Takođe je kritikovao novi jezik crkve u pogledu kontracepcije, građanskih brakova i homoseksualaca. Izjavio je da katolički političari koji podržavaju legalizovani pobačaj, poput bivšeg američkog predsednika Džoa Bajdena, ne bi smeli da primaju pričešće.

Sahrana pape Franje koji je preminuo danas u 88. godini najverovatnije će biti održana na Trgu Svetog Petra između četvrtog i šestog dana nakon njegove smrti, a očekuje se da će se ogroman broj vernika okupiti u Vatikanu na službi.