SAD i Rusija su sada nevažne, Kina otkrila izvor energije za narednih 60.000 godina!

Kineski geolozi identifikovali ogromna ležišta radioaktivnog elementa torijuma u rudarskom kompleksu Bajan Obo, jednom od najvažnijih svetskih nalazišta retkih minerala. Prema procenama stručnjaka, ove rezerve bi mogle da zadovolje energetske potrebe Pekinga u narednih 60.000 godina.

Ovo otkriće dolazi u trenutku kada Kina ubrzano traži alternativne izvore energije kako bi smanjila svoju zavisnost od uglja, stabilizovala snabdevanje i smanjila emisije gasova staklene bašte.

Pošto su područja bogata torijumom mapirana na ukupno 234 lokacije širom Kine, Peking je odlučio da uloži poseban napor da razvije tehnologije koje bi mogle da ga čine osnovom za buduće nuklearne elektrane.

Torijum ima prednosti i mane

Torijum je radioaktivni element koji se u prirodi nalazi u većim količinama od uranijuma (dva do tri puta ako uporedimo Th-232 i U-238). Naučnici su ga decenijama videli kao moguću zamenu za uranijum u nuklearnim reaktorima, ali tek u poslednjih nekoliko godina došlo je do ozbiljnih ulaganja u razvoj tehnologija koje bi ga mogle koristiti.

Torijum-232 nije sam po sebi fisilan - on je materijal za razmnožavanje poput uranijuma-238 (U-238). Može se koristiti za proizvodnju fisivnog U-233 neutronskim zračenjem, na sličan način kao što se od U-238 može proizvesti plutonijum-239, koji se može koristiti u nuklearnim elektranama.

Prednost torijumskih reaktora je u tome što proizvode radioaktivni otpad koji ima kraće vreme poluraspada, što značajno smanjuje problem dugotrajnog skladištenja nuklearnog otpada.

Za razliku od uranijuma, torijum je nešto teže koristiti za pravljenje nuklearnog oružja. Konačno, Kinezi tvrde da je jeftinije vaditi, a nalazišta su ravnomernije raspoređena po svetu.

U Evropi postoji i torijum

Torijum se takođe nalazi u Evropi, iako su nalazišta manja od onih u Aziji ili Australiji. U Evropi ga ima najviše u Norveškoj, a značajne količine otkrivene su i u Finskoj, Švedskoj, Francuskoj i Portugalu.

Iako Evropa još nema velike projekte razvoja torijumskih reaktora poput Kine, interesovanje za torijum raste jer nudi veće mogućnosti za korišćenje domaćih resursa, bez zavisnosti od uvoza uranijuma ili fosilnih goriva.

Kineski planovi za korišćenje torijuma zasnovani su na tehnologiji reaktora sa rastopljenom soli (MSR). U takvim reaktorima, torijum se meša sa litijum fluoridom i zagreva na oko 1400 °C. Ovaj rastvor se zatim izlaže neutronima, što pokreće nuklearne reakcije koje stvaraju uranijum-233 - fisijski materijal sposoban da održi stabilnu lančanu reakciju.

Ova tehnologija ima neke prednosti u odnosu na klasične reaktore. Prvo, radi na atmosferskom ili niskom pritisku, što smanjuje rizik od rupture. Drugo, reaktori sa rastopljenom soli mogu više puta reciklirati gorivo, maksimizirajući iskorišćenje torijuma i smanjujući otpad. Treće, dizajn ovih reaktora omogućava im da se sami isključe u slučaju problema, što povećava njihovu sigurnost.

Prema kineskim vlastima, u ležištu Bajan Obo otkriveno je oko milion tona torijuma. Ovo je jedno od najvećih otkrića te vrste do sada, a s obzirom na to da se nalazi na 233 dodatne lokacije, jasno je da Peking planira da ovaj resurs postane temelj svog budućeg energetskog sistema.

Kina već gradi svoj prvi eksperimentalni reaktor sa istopljenom soli torijuma u pustinji Gobi. Planirano je da reaktor od 10 megavata počne sa radom do 2029. godine. Ako sve bude po planu, ovaj objekat će biti prvi te vrste u svetu.

Ako eksperimentalni reaktor uspe, mogao bi da ubrza izgradnju većih elektrana koje bi mogle stabilno da napajaju gradove i industrije.

Kineski stratezi su jasno stavili do znanja da smatraju torijum ključnim elementom svoje energetske budućnosti, zajedno sa vetroparkovima, solarnim elektranama i konvencionalnim nuklearnim elektranama.

Ozbiljne prepreke

Iako torijum ima ogroman potencijal, njegova upotreba je još uvek u fazi razvoja. Potrebna su velika ulaganja u istraživanje, razvoj tehnologije i bezbednosne protokole. Postoje i određeni izazovi u rudarstvu i preradi torijuma, koji zahtevaju najsavremeniju tehnologiju i značajne troškove.

Pored toga, biće neophodno usaglasiti zakonsku regulativu i uveriti javnost u bezbednost novih reaktora, koja je u svetu često spora zbog istorijskog nepoverenja u nuklearnu energiju.