Aleksandar Dugin: Iza Trampa je deo duboke države koji je prešao na pozicije "mračnog prosvetiteljstva"!

Duboka država u Sjedinjenim Državama je do izvesnog trenutka posmatrala smenjivanje demokratske i republikanske administracije kao promenu fasade istog sistema. Ali, pojavilo se nešto suštinski novo, nešto čega u ranom trampizmu nije bilo.

Na izborima 2024. Trampa su, analizira nezvanični Putinov savetnik Aleksandar Dugin, podržale ključne ličnosti iz Silicijumske doline - oligarsi i tehnokrate koji su se ranije tradicionalno povezivali isključivo sa Demokratskom strankom. Njegovu analizu prenpsimo u celini!

Ta grupa je fascinirana procesom ubrzanja vremena koji je iznedrio poseban pojam i odgovarajuću filozofiju - akceleracionizam.

Pristalice akcelerakcionizma smatraju da je postojanje koncentrisano samo u vremenu i da je ubrzanjem vremena, ubrzanjem tehničkog napretka i posebno sfere društvenih mreža i veštačke inteligencije moguće ostvariti prelazak čovečanstva na kvalitativno novi nivo. U stvari, to je skok ka posthumanosti, ili nadčovečanstvu.

Ali, u nekom trenutku, akceleracionisti iz Silicijumske doline su se podelili na dve struje: na leve akceleracionista (leve acc) i desne akceleracioniste (desne acc). Prvi su verovali da je tehnološki napredak prirodno kompatibilan sa levoliberalnom agendom i bili su bezuslovni protivnici konzervativizma i populizma.

Ali, ovi drugi su pre nekoliko decenija izneli prilično paradoksalnu tezu da tehnički napredak i akcelerakcionizam uopšte ne zavise od toga kakva ideologija vlada u društvu. Još radikalnije: da liberalna ideologija sa svojim nepokolebljivim stavovima, rodnom politikom, vokizmom, DEI, poništavanjem kulture, cenzurom, brisanjem granica, nekontrolisanim migracijama jednostavno koči razvoj, samim tim - ne samo da ne ubrzava vreme, već ga usporava.

Foto: Tanjug/AP

Intelektualci ove škole, Kertis Jarvin i Nik Lend, formulisali su teoriju „mračnog prosvetiteljstva" po kojoj je, da bi se ušlo u budućnost, potrebno odbaciti predrasude humanizma i uobičajenog prosvetiteljstva, čak naprotiv - okrenuti se tradicionalnim institucijama kao što su monarhija, klasno društvo, kaste i zatvoreni sistemi jer će mnogo više doprineti tehničkom napretku.

Važno je bilo što su ovu ideju aktivno podržali pojedini oligarsi - a pre svega Piter Til, tvorac PayPal, Palantir i drugih uspešnih projekata, kao i Ilon Mask.

Tehnološki giganti prodrli su duboko u američki establišment jer su kontrolisali kritične tehnologije za nadzor, umrežavanje i elektronsku inteligenciju. Takođe su ostvarili značajan napredak u razvoju inženjeringa, što je ilustrovano Maskovim svemirskim dostignućima.

Tako se u Silicijumskoj dolini pojavio poseban trend, koji se - po Peteru Tilu - ponekad naziva „tilizam".

Akceleracionistička desnica je bila tesno povezana grupa moćnih oligarha koji su se u nekom trenutku osetili dovoljno snažnim da unesu ideje „mračnog prosvetiteljstva" u američku politiku.

Moja hipoteza je da je ovaj fenomen iz senke formirao osnovu još dubljeg stanja. Oni nisu toliko desni konzervativci koliko su ideološki protivnici levog liberalizma i globalizma. Štaviše, prema njihovoj teoriji, uspešan tehnički razvoj i odlučujući prodor ka novim tehnologijama i novom tipu postojanja mogući su samo u relativno zatvorenim društveno-političkim i kulturnim sistemima koji na novom nivou reprodukuju feudalno-monarhijske oblike društvenog uređenja.

Sam Til se rano pridružio Trampu, stvarajući uži krug koji je uključivao članove Trampove porodice, kao i brojne republikanske političare u usponu, uključujući Džej Di Vensa.

Sistemi Palantir postali su neophodan deo svakodnevne prakse CIA i drugih američkih obaveštajnih agencija, a mračno prosvetiteljstvo je među njima postepeno regrutovalo svoje pristalice.

Istovremeno, populizam i nacionalizam su svesno birani od njih kao masovno pokriće za avangardne i delimično zlokobne ideje. Izborno jezgro je bilo neophodno, ali u isto vreme samo ono nije bilo dovoljno za pobedu. Tada su „desničarski akceleracionisti" odlučili da koriste društvene mreže, što je rezultiralo time da je Ilon Mask kupio Tviter.

Mask je postao simbol drugog pola trampizma, koji se nazivao tehničkom desnicom, dok su populisti počeli da se nazivaju trgovačkom desnicom.

Upravo je aktivno učešće tehnološke desnice i privlačenje mladih Trampu preko društvenih mreža, kao i drugih visokotehnoloških alata uticaja, obezbedilo njegovu pobedu.

I "Projekat 2025" je razvijen u istom okruženju. A sami tilisti i kandidati koje su odabrali dobili su visoke funkcije u novoj administraciji.

Vens i Mask su pred očima javnosti, ali to je samo vrh ledenog brega. Mnoge ličnosti iz ove grupe zauzimaju ključne pozicije na različitim nivoima uprave. Konkretno, Rasel Vout, koji je predstavio „Projekat 2025", preuzeo je funkciju direktora Departmana za budžet i upravljanje.

Desničarski akceleracionizam je krenuo putem razbijanja liberalne i globalističke duboke države, ne od običnih konzervativnih birača, već prodorom u sistem.

Tamo se, počevši od Trampovog prvog mandata i tokom njegove borbe za novi, odvijao ogroman nevidljivi rad, čiji su rezultati otkriveni tek u izbornom periodu.

Tramp je naoružan moćnom i sistemskom ideologijom, pri čemu tradicionalna desnica (kao što su Stiv Benon i Džek Posobek) obezbeđuje populistički prenosni kaiš, a tehnološka desnica (Piter Til, Ilon Mask, Vivek Ramsvami, Mark Andresen, Dejvid Saks i drugi) osvaja američki tehnološki sektor i prevlači ga na svoju stranu.

"Ubrzana desnica" promoviše kriptovalute, misiju na Mars, pa čak i pretvara Grenland u ogromnu laboratoriju za najsmelije i najradikalnije eksperimente. Dok je tehno-desnica manjina u moru narodnog trampizma, ona predstavlja ono što smo privremeno nazvali - još dubljom državom.

U suštini, to je ideologija koja daje prioritet čistoj tehnologiji i ubrzanju globalne tranzicije čovečanstva na novi nivo - na veštačku inteligenciju, singularnost.

Ilon Musk je nedavno napisao na svom H nalogu: „Nalazimo se na horizontu događaja singularnosti. A prepreka ovoj tranziciji je (idiotska u očima tehnokrata) liberalna ideologija, koju oni uspešno ruše u SAD zajedno sa dubokom državom u kojoj je zaživela".

Foto: EPA

Ako je ova konstrukcija tačna, onda mnogo toga postaje jasno. Pre svega: koji su to konkretni autoriteti i za koje dugoročne ciljeve omogućili Trampu da pobedi (kako su ga mogli opet sprečiti da pobedi pokazali su izbori 2020. u SAD i sada u evropskoj politici).

Postaje jasnije i zašto je otpor duboke države bilo relativno lako slomiti.

A bilo je jer je jedan od njenih delova (sektor visokih tehnologija i pojedini blokovi sektora bezbednosti i obaveštajne zajednice) bio ideološki reformisan u duhu „mračnog prosvetiteljstva".

Jasnije je, konačno, i zašto Tramp deluje ovako odlučno: to nije samo njegov temperament, već globalni plan za ubrzavanje vremena.

To više nije populizam. To je filozofija, strategija, pa čak i metafizika.