Tramp i Danska na nogama! Grenland sutra bira, da li je korak bliže nezavisnosti?!

Grenlanđani izlaze u utorak na izbore na parlamentarne izbore, a u fokusu predizborne kampanje bila je moguća nezavisnost najvećeg ostrva na svetu. Zakonski propisi o tome kako se to može postići već postoje.

Sve glavne političke partije Grenlanda podržavaju nezavisnost, tako da se debata uglavnom vodi o tome kada, a ne da li prekinuti veze sa Danskom.

Put je već pripremljen

Član 19 danskog ustava dozvoljava vladi da se odrekne dela svoje teritorije, pod uslovom da dobije odobrenje parlamenta. 

- Bilo bi moguće odreći se dela zemlje ili da Grenland postane nezavisan bez ustavnih amandmana i promene danskog ustava - rekao je Frederik Vaage, profesor na Univerzitetu Južne Danske. 

Grenlandski zakon o samoupravi iz 2009. „u osnovi definiše putokaz za nezavisnost", rekao je on. Njegov član 21 kaže da će „odluku o nezavisnosti Grenlanda doneti narod Grenlanda". Tada se danska i grenlandska vlada moraju dogovoriti o sporazumu, navodi se.

Sporazum mora da odobri parlament Grenlanda, mora dobiti podršku na referendumu i biti zaključen uz saglasnost danskog parlamenta.

- Nezavisnost Grenlanda podrazumeva da će Grenland imati suverenitet nad grenlandskom teritorijom - navodi se u tekstu.

Danska premijerka Mete Frederiksen ponavlja da „Zakon o državnoj upravi jasno kaže da će budućnost Grenlanda definisati Grenland i Grenlanđani".

Čak je i američki predsednik Donald Tramp, obraćajući se Kongresu 4. marta, priznao da „neverovatni ljudi" Grenlanda imaju pravo na samoopredeljenje. 

- I ako tako odlučite, dobrodošli ste u Sjedinjene Američke Države - rekao je on, obećavajući da će ih učiniti „bogatim" i „bezbednim".

Zakon o lokalnoj samoupravi ne definiše koji bi Grenlanđani imali pravo da glasaju na referendumu o nezavisnosti. Ovo je izazvalo diskusije o grenlandskom državljanstvu i uspostavljanju "registra Inuita", koji ne bi uključivao Dance. 

- Ljudi koji su kolonizovali zemlju ne bi trebalo da odlučuju da li žele da nastave (kolonizaciju) ili ne - rekao je Pele Broberg, lider grenlandske partije Nalerak, koja se najotvorenije zalaže za nezavisnost. 

Ali Jorgen Albaek Jensen, profesor emeritus prava na Univerzitetu Arhus, rekao je da bi bilo "veoma, veoma teško" sastaviti takav registar.

- Postoji toliko mešovitih brakova između Grenlanđana i Danaca. Da li bi trebalo da budete pola Grenlanđanka? Ili četvrtina Grenlanđanka - upitao je on.

Dugoročni projekat

Pravila izbora za grenlandski parlament, Inatsisartut, su jasna. Danski državljani koji žive na Grenlandu više od šest meseci imaju pravo glasa. Sedamnaest hiljada Grenlanđana koji žive u Danskoj ne smeju da glasaju na grenlandskim izborima, osim onih koji su registrovani kao studenti.

Da bi se razjasnila situacija, grenlandska vlada je u septembru, zadužila komisiju da pripremi sveobuhvatnu pravnu analizu svih aspekata procesa aktiviranja člana 21.

- Komisija će proučiti i opisati neophodne korake u procesu donošenja odluka i pripremiće predloge za budući rad - saopšteno je iz vlade.

Komisija bi svoje zaključke trebalo da iznese do kraja 2026. godine.

Nijedna od glavnih partija Grenlanda ne planira da pokrene proces proglašenja nezavisnosti pre tog roka. 

- Kada proces počne, trebalo bi najmanje nekoliko godina, jer postoji toliko praktičnih pitanja koja će morati da se reše pre nego što steknemo nezavisnost - rekao je Albek Jensen, navodeći, između ostalog, odnose sa trećim zemljama, uključujući SAD.

- To je dugoročni projekat. U Danskoj svakako razumeju da puna nezavisnost neće biti postignuta dok je Tramp predsednik - naveo je Vaage.

Istraživanje javnog mnjenja koje je krajem januara sproveo Institut Verijan pokazalo je da 56 odsto Grenlanđana podržava nezavisnost. Međutim, 45 odsto se protivi nezavisnosti ako bi to dovelo do pogoršanja njihovog životnog standarda.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.