Da se zna! Kako je tačno izabran papa Franja?! "Mafija iz Sent Galena" presudila je ko će na čelo Vatikana!

Ušao je na konklavu kao Papa, a izašao kao kardinal. To je uzrečica za čoveka koji ne uspe da ispuni očekivanja i tačno to se dogodilo 2013. godine milanskom nadbiskupu Angelu Skoli. Bio je prvi favorit pre ulaska u konklavu koja je trajala pet dana, ali 13. marta, pre tačno 12 godina pušten je beli dim i na balkonu u Vatikanu, na opšte iznenađenje, pojavio se drugi čovek - Horhe Mario Bergoljo odnosno Papa Franja.

Kladionice su ga tad stavljale na otprilike 15. mesto, dakle bilo je najmanje 14 kardinala na konklavi koji su se, kao i Skola, nadali da će iz nje izaći u belom i davalo im se više šansi.

Zašto je izbor Bergolja, koji 12. godišnjicu pontifikata čeka bolestan i iscrpljen od bolesti pluća, ležeći u rimskoj bolnici Đemeli, bio neočekivan?

Najviše zato jer mu je već bilo 76 godina, a mnogi kardinali u razgovorima su dali da se nasluti da neće dati glas starijem od 70 nakon što se zbog zdravstvenih problema odlučio da tron napusti Benedikt XVI.

Drugo, broj glasova na konklavi nikad se ne otkriva, ali znalo se među kardinalima da je pri izboru Benedikta XVI. drugi najveći broj glasova dobio upravo Bergoljo.

Naprosto, vatikanski analitičari smatrali su da je on svoju šansu tad propustio. O, kako su samo pogrešili.

Pravo glasa imaju kardinali mlađi od 80 i kad je Benedikt XVI. odstupio, u kratkom roku svi su otputovali za Rim. Tačnije, skoro svi jer od 117 kardinala dvojica nisu glasala svojom odlukom.

Među njih 115 koji su birali papu Franju bila su i dvojica Hrvata - kardinali Josip Bozanić i Vinko Puljić iz BiH.

Na konklavi najpre traže mikrofone, kamere, prislušne uređaje... Kad dođu na konklavu, pisao je Ekspres, kardinali uvek imaju strogo određen raspored - najpre odu na zajedničku misu u bazilici sv. Petra, potom peške idu u Sikstinsku kapelu i pod svodom Mikelanđelove freske započinju glasački proces.

Pre toga kapelu proveravaju od mogućih skrivenih mikrofona, kamera ili prislušnih uređaja, proces izbora Pape je strogo tajan.

Tokom izbora kardinalima nije dozvoljeno da razgovaraju ni sa kim izvan konklave.

U Sikstinskoj kapeli svaki kardinal dobije papirić na kojem napiše ime kandidata za kojeg glasa ispod reči "Eligo in Summun Pontificem" odnosno "glasam za vrhovnog vladara".

Potom se jedan po jedan, po starosti, kardinali ustaju i odlaze do oltara gde lično stave svoj papirić u kutiju. Glasovi se prebroje i rezultat se pročita.

Da bi neko od njih bio izabran za papu, mora da dobije 2/3 glasova.

Ako nije izabran iz prve, glasa se četiri puta na dan - dvaput ujutro i dvaput popodne - sve dok Papa ne bude izabran. Ako ni peti dan nema izbora, odlazi se na molitvu i omogućava se kardinalima međusobna diskusija. Ako ni nakon sedam dodatnih rundi niko nema 2/3 glasova, sledi ponovo molitva i diskusija.

Listići se pale nakon svakog kruga glasanja i dim se ispušta iz vatikanskog dimnjaka, uz pomoć hemikalije dim će biti izrazito crn sve dok se kardinali ne usuglase.

Kad jedan dobije 2/3 glasova, Vatikan pusti beli dim i 30 do 60 minuta kasnije stariji kardinal đakon (danas je to, recimo, Dominik Fransoa Džozef Mamberti), izlazi na balkon koji gleda na trg Svetog Petra i izgovara reči: "Habemus Papam!".

Odnosno, "Imamo Papu!" Predstavlja ga potom nazvavši ga njegovim papinskim imenom, koje je sam odabrao, pisao je Express.

Foto: Tanjug AP

Tri dana pre nego što će postati Papa Franja, bilo je to 10. marta, na Horhea Marija Bergolja na rimskoj Pjaci Navona naleteo je fra Tomas Rosica.

Bergoljo je hodao sam, odeven u jednostavnu crnu mantiju, zaustavio se i uhvatio Rosicu za obe ruke.

- Želim da se molite za mene - rekao je argentinski kardinal kanadskom svešteniku, koji je pomagao kao portparol Vatikana.

- Jeste li nervozni - pitao je Rosica.

- Malo - nasmejao se Bergoljo.

Autsajder Bergoljo, dva Hrvata i ukupno 115 kardinala ulaze u konklavu Dva dana nakon susreta s Rosicom, bio je to utorak, Bergoljo i 114 kardinala ušli su u konklavu koja će potrajati 28 sati, kroz pet krugova.

Ono što se zbiva na konklavi moralo bi da ostane tajna, broj glasova se ne objavljuje, ali vatikanski zidovi imaju uši pa se saznalo - već u utorak uveče, tokom prvog glasanja, Bergoljovo ime je privuklo iznenađujući broj glasova.

A niti Skola ili bilo ko drugi nisu imali ni blizu od potrebne 2/3.

Odjednom je Bergoljo postao ozbiljan kandidat, kao što je bio na prethodnoj konklavi.

Do tada se zaigralo s otvorenim kartama, dva glavna tabora imala su svaki svoje prioritete: bilo je onih koji su želeli papu koji bi reformisao Rimsku kuriju, papinsku birokratiju - i po mogućnosti nekoga van Evrope da predstavlja demografski pomak crkve ka južnoj hemisferi.

Tu su bili i kardinali koji su hteli da brane Kuriju, a pridružili su im se i neki koji su se takođe nadali tome da zadrže papinstvo u Evropi ili ga čak vrate Italijanu, pisao je u insajderskom izveštaju USA Today.

"Mafija iz Sent Galena" -  tabor "reformista" nije imao jasnog favorita, bilo je desetak ili više kandidata.

Navodno su želeli nekog van Evrope, posebno Latinoamerikanca, ali nisu bili sigurni koga.

Među reformistima jak uticaj ima takozvana "Grupa iz Sent Galena", takođe nazvana "Mafija iz Sent Galena".

To je neformalna grupa visoko rangiranih liberalnih/reformističkih sveštenika u Rimokatoličkoj crkvi, koju je biskup Sent Galena, Ivo Firer, kao domaćin tih rasprava, opisao kao "Freundeskreis" odnosno "krug prijatelja".

Oni su se sastajali svake godine u ili u blizini Sent Galena u Švajcarskoj, uvek u januaru, da bi slobodno razmenili ideje o problemima u crkvi.

Kardinal Danils, član grupe, u šali je jednom rekao kako oni sami sebe u šali nazivaju "mafijom" pa je taj nadimak i zaživio kako je rasla njihova moć u čežnji za reformama unutar Rimokatoličke crkve.

Rimski tabor, je s druge strane, očito počeo da naginje prema brazilskom kardinalu Odilu Pedru Šereru, koji je rođen u porodici nemačkih imigranata i koji je imao dugo iskustvo u Kuriji.

To ga je činilo verovatnim kandidatom za južnu hemisferu, ali s jakim evropskim i kurijskim vezama.

U danima koji su prethodili konklavi, kardinal Angelo Skola iz Milana sve se više pojavljivao kao očiti favorit jer se na njega gledalo kao na Italijana koji bi mogao "da popravi Vatikan", što je kombinacija za koju su neki rekli da bi mogla da privuče glasove iz oba tabora.

Tokom obračuna i nadmudrivanja dva tabora na konklavi, Bergoljo se držao povučeno, što je bilo u skladu s njegovom reputacijom poniznosti i svetosti, a nekoliko kardinala je kasnije reklo da im je to bilo "osveženje".

Štaviše, Bergoljo je imao žestoku pastoralnu posvećenost siromašnima, a rođen je u Argentini od roditelja italijanskih imigranata.

Iako ima 76 godina, bio je dobrog zdravlja, ali opet ne toliko mlad da bi mogao da ima maratonski pontifikat. Sve se uzima u obzir kad se bira papa...

U prvom krugu glasanja, ne samo da je Bergoljo postigao neočekivano dobar rezultat, nego Skola nije uopšte dobro prošao, kao ni Šerer ili drugi vodeći pretendent, Kanađanin Mark Ole, koji radi u Kuriji.

Te noći, zatvoren u rezidenciji Kasa Santa Marta u kojoj su smešteni kardinali tokom konklave, reformatorski tabor počeo je da se okuplja oko Bergolja, pisao je USA Today u insajderskom izveštaju o izboru pape.

Argentinac je nastavio da jača tokom dva glasanja u sredu ujutro. Broj glasova je rastao.

Za ručkom je "delovao vrlo opterećen onim što se događalo", prema bostonskom kardinalu Šonu O'Meleju koji je sedeo pored njega.

Prema La Republici, italijanskom dnevniku s dobrim izvorima u Vatikanu, vašingtonski kardinal Donald Vuerl odigrao je ključnu ulogu u okupljanju Amerikanaca za Bergoljom, a sledili su ih evropski biskupi poput Vingt-Troja.

Kako je Bergoljo dobijao na snazi, Skoline akcije nastavile su da opadaju, zahvaljujući i "staroj zavisti i rivalstvu", kako je to rekao Đakomo Galeaci iz La Stampe, među 28 italijanskih kardinala - a to je blok daleko veći od bilo kog drugog.

Mnogi od njih iz nekog razloga bili su "neumoljivo neprijateljski raspoloženi prema Skoli".

Kao da su glasali protiv njega, a ne za Bergolja...

- U poslednjih nekoliko sati bilo je znakova da je Skolina snažna kandidatura div s glinenim nogama - napisao je Galeaci.

Foto: EPA

Do četvrtog glasanja u sredu - petog od početka konklave - Bergoljo je prešao prag od 77 glasova na putu do više od 90 glasova od 115.

Bilo je malo pre 19 sati, nešto više od 24 sata od početka, a Rimokatolička crkva je dobila novog papu.

- Bio sam iznenađen da je konsenzus među kardinalima postignut tako brzo - rekao je irski kardinal Šon Bredi.

Iznenađena je, očito, bila i Italijanska biskupska konferencija, koja je bila toliko sigurna u Skolinu pobedu da je Skoli čestitala na izboru čim se nad Sikstinskom kapelom pojavio beo dim?!

Kakvo je to samo iznenađenje bilo kad se na balkonu koji gleda na trg sv. Petra, nakon reči "habemus papam" pojavio on - Papa Franja.