Nebojša Bakarec: Davljenik se i za top hvata!

Odmah da razvejem laži opozicije. Zvučno "oružje" nije korišćeno 15.3.2025. Zvučne naprave za razbijanje skupova se ne koriste u Srbiji. Te naprave imaju, i koriste vojske i policije ZAPADA - SAD, Australija, Nemačka, Grčka, Britanija, Japan, Novi Zeland, Poljska, Španija itd. Ove zemlje su mnogo puta upotrebljavale ovo sredstvo za odvraćanje i razbijanje demonstracija. To i nije oružje, a kamoli top. To je zvučna sprava za nenasilno sprečavanje okupljanja. Ovo sredstvo ne može da se sakrije, jer mora da baca zvuk pravolinijski, bez prepreka.

Opozicija je toliko jadna da stalno mora da spinuje i širi neke LAŽI! Opozicija proglašava „antidron naprave“ (naprava za ometanje dronova) za zvučno oružje, u očaju, zbog toga što su im propale demonstracije od 15.3., pa se kao davjenici hvataju za spin i laž o „zvučnom topu. Zvučni top, koji i nije top, potpuno drugačije izgleda od antidron naprave.

Foto: Privatna arhiva

Ovaj spin opozicije sasvim liči na ono „političko trovanje mozga“ koje su izveli Albanci na KiM, u oktobru 2019. godine, kada su režirali farsično „trovanje“ desetak albanskih službenica Centralne izborne komisije Kosova, koje su navodno otrovane glasačkim listićima iz srpskih sredina.

Ovaj spin opozicije još više liči na ono drugo „političko trovanje mozga“ koje su izveli Albanci na KiM, u maju 1990. godine. Albanci su tada incsenirali masovno, farsično i parodično „trovanje“ hiljada albanske dece.

U maju 1990. godine, hiljade albanske dece, uglavnom učenika, stiglo je pred bolnice i Medicinski fakultet u Prištini, navodno otrovano. Obimna operacija dugo je pripremana, a da se nešto neobično dešava na Kosovu i Metohiji primećeno je nekoliko dana ranije. Prvo je na Infektivnu kliniku u Prištini dovedeno je devetoro albanske dece iz jedne srednje škole, uz tvrdnje da su bila izložena toksičnim supstancama. Primljeni su i detaljno pregledani. Pratioci te dece su izjavili da su u učionici našli neki žuti prašak koji su deca navodno udisala. Sva deca su bila svesna, a svi klinički nalazi potpuno uredni. Naredni dani su mirno prošlo, a onda je sve počelo. Još od ujutru se osećalo veliko uzbuđenje u Prištini. Odjekivale su sirene automobila, čula se pesma, galama. To je trajalo neko vreme, a onda su u kamionima i traktorima sa prikolicama, privatnim vozilima, autobusima, kombijima, Albanci počeli da dovoze na hiljade dece sa celog Kosova i Metohije, prema klinikama i Medicinskom fakultetu u Prištini. Sve vreme su urlali, mahali zastavama, usklikivali, i tako prolazili kroz ceo grad. Na ulicama su se okupljali Albanci koji su im mahali i pozdravljali ih, dok su se kolone vozila kretale ka bolničkom centru. Sve to je bila dobro organizovana parada nacionalističkih strasti. Pripremali su ih u školama i kućama, naučili ih šta treba da rade, kako da imitiraju ponašanje bolesnika, a zatim je neko morao i da organizuje prevoz tolikog broja dece i njihov doček ispred bolnica. Još nisu ni stigli do bolnica kada su u dvorištu KBC Priština počeli da se pojavljuju reporteri i snimatelji, zatim predstavnici raznih organizacija za ljudska prava. Najviše je bilo novinarskih i TV ekipa sa zapada (Bi-Bi-Si, Asošijetid Pres, Si-En-En…). Prvi je stigao kombi Si-En-Ena i parkirao se usred bolničkog dvorišta gde su postavili kamere. Pojavio se i tim Crvenog krsta, zatim Lekari bez granica, i drugi. Kako su iskakala iz traktora i kamiona ispred bolnica, albanska deca su tako počela da padaju po dvorištu, i da imitiraju bolesnike navodno otrovane nekim toksinima. Kreveljili su usta, plakali, glumili epileptične napade, grčili ruke i noge, ubrzavali disanje, pokušavali da povraćaju. Bilo je očigledno da glume, ali su ih lekari sve pregledali.To je bila prava invazija, bilo je ih je na hiljade, iz Prištine, Podujeva, Vučitrna, Obilića, i svi su vikali kako su „Srbi organizovali trovanje“. Ovde dolazimo do toga da su navodni otrovni gas i žuti prašak, delovali potpuno etnički selektivno, samo na Albance, zbog toga što su u iste škole išla i srpska deca, a na njih izmišljeni toksini naravno nisu delovali.

Albanci su onda u velikom broju počeli da ulaze na klinike namerno izazivajući haos. Albanci su namerno blokirali sistem, ogromnim brojem ljudi koji se tako iznanada pojavio u svim prištinskim bolnicama. U opštem metežu koji je nastao, više niko nije mogao da kontroliše situaciju. Albanci i njihovi nalogodavci su postigli cilj – izazvali su haos u zdravstvenim ustanovama i školama, jer su jedino tu još ostali integrisani zajedno sa Srbima. Okupirali su te ustanove, iako su dve trećine zaposlenih u njima bili Albanci. U prištinskim bolnicama i na fakultetu su tada, od 2.500 zaposlenih lekara, medicinskih sestara, tehničara, njih oko 1.800 bili Albanci. Albanci su samovoljno ulazili u bolesničke sobe i izbacivali prave bolesnike, čak i trudnice, koji su se lečili u bolnicama, iz bolesničkih kreveta na hodnike. U to su se uključile i albanske medicinske sestre, tehničari i lekari, koji su vikali po hodnicima „Evo šta rade Srbi deci“. Albansko bolničko osoblje je onda počelo da ih „leči“. Smeštali su ih u krevete, stavljali im maske sa kiseonikom, trljali im ruke krpama, davali im infuzije. Tu je bilo i komičnih scena, jer ta deca nisu znala da će im uključivati i infuzije, pa su mnoga stvarno počela da plaču i govore „Pa nismo se tako dogovorili u školi, nećemo infuzije“. Nekima su medicinske sestre tako ubadale infuzije u dušeke na kojima su ta deca ležala. Pojedine su i vezivali za krevete, dok su kamere sve snimale. Većina pacijenata, mahom Albanaca, se bunila jer su ih izbacivali iz soba, a pojedini albanski lekari su psovali jer im ne daju da rade. U bolnicama je sve stalo. Tog dana su prestale su da se rade i operacije. Upravnici bolnica i Medicinskog fakulteta su tog dana organizovali komisije, u kojima su bili i albanski lekari, i sve komisije su ustanovile da ni kod jednog deteta nema simptoma trovanja! Albanskoj deci koja su organizovana da glume trovanje, ubrzo je dosadilo da sede u sobama. Oko podne su njihovi sponzori počeli da donose tovare sa hranom. Ogromne količine banana, sokova, keksa, mleka. Sve to je bilo pripremljeno znatno pre „trovanja“ i dopremano je kamionima. Dan nakon prvog talasa u KBC Priština je stigao profesor Dolenc iz Ljubljane, i toksikolog, takođe Slovenka. Toksikološkinja je pregledala mnogu decu. Vratila se posle sat vremana i Dolencu rekla „profesore, tu nema ničega“. On se samo zacrveneo u licu i ljutito rekao „Jeste, ali vi Srbi ste krivi za ovo“ i otišao. Već oko podne drugog dana, deca su izašla na hodnike iz soba, smejala se, pričala. To su bila najnormalnija, zdrava, deca, kojima je bilo dosadno u sobama. Ubrzo im je i to dosadilo, pa su počeli da beže, što kroz vrata, što kroz prozore. Do sutra ujutru gotovo da nije bilo ni jednog „otrovanog“ deteta u KBC Priština. Iz Beograda je u Prištinu hitno poslat specijalni tim da vidi šta se dešava. Timovi iz Beograda (Savezni zavod za zdravstvenu zaštitu, VMA…). Međutim, vrlo brzo su videli kakva je situacija i da nema govora o bilo kakvom trovanju, i posle nekoliko sati i oni su otišli. Lekari su poveli jednu ekipu francuske televizije do bolesničke sobe, i otkrili pokrivač sa kreveta u kome je ležalo jedno „otrovano“ dete, i pokazali im iglu od infuzije zabodenu u dušek, a ne u ruku. Kamera je to snimila, ali to nikada nigde nije objavljeno. Prištinski lekari su odmah organizovali uzimanje uzoraka krvi od dece koja su navodno otrovana. Uzorci krvi uzeli od te „otrovane“ dece poslati su u brojne laboratorije, kako naše, tako i po svetu (Švajcarska, Francuska, Nemačka, Austrija). Zvanični izveštaji su svi do jednog pokazali da nema toksina.

Foto: Privatna arhiva

Sve to što su glumatali i lažirali Albanci 1990. i 2019. godine, sada radi opozicija i njeni mediji. Uz to su pojedinci i Šolakovi mediji počinili niz krivičnih dela širenja lažnih vesti i izazivanja panike. Da opozicija primenjuje iste načine obmane kao i Albanci 1990., svedoče vesti u medijima pod naslovom: „Bahati tinejdžeri okupirali su večeras Urgnetni centar“.

Foto: Privatna arhiva

Desetine njih su se žalili na zujanje u ušima, bol u glavi, nesvesticu tvrdeći da im je to sve od izmišljenog zvučnog topa na jučerašnjim protestima. „Bahati, nevaspitani, zuzimaju mesta, nisu hitni slučajevi, a sve to u vreme dok ceo Urgentni čeka teško povređene iz Severne makedonije“ – kažu lekari iz Urgentnog centra i dodaju: „Očigledno su dobili instrukcije da se jave u UC da bi možda dobili odštetu, tužili ili imali neki papir, ali su lekari, nakon obavljenih pregleda, utvrdili da im nije ništa“. Kod svakog pacijenta urađena je kompletna dijagnostika u skladu sa medicinskom doktrinom i ni kod koga nisu zabeležene tegobe o kojima se priča na društvenim mrežama, saopštili su iz Urgentnog centra. Navala na Urgentni centar je posledica toga što se na mrežama širi apel da se građani jave lekaru nakon "udara zvučnog topa", za koji znamo da nije korišćen na opozicionom protestu. Potpuno istu metodu obmane su koristili Albanci, u slučaju masovne histerije zbog lažnog trovanja 1990. godine. Siroti mali hrčki iz opozicije. U glavu i ušesa ih je pogodilo saznanje da im je propala obojena revolucija, pa im sada zvoni u ušima.

Autor je poslanik i član predsedništva SNS