KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Pogrom na Kosovu i Metohiji 2004. i Bogorodica Ljeviška!

Kolumna Dragutina Matanovića o pogromu nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji.

Pogrom na Kosovu i Metohiji od 15. do 18. marta 2004. predstavlja dugo planiranu, podmuklu i složenu zločinačku operaciju, sa jasnim ciljem etničkog čišćenja Srba i pripreme za 2008. i proglašenje nezavisnosti lažne države Kosovo. Desetine hiljada razularenih albanskih nasilnika počinili su masovna zverstva. Niko od njih nikada nije izveden pred lice pravde. Šiptarske horde etnički su očistile mnoga mesta gde su živeli Srbi: Kosovsku Mitrovicu, Prištinu, Svinjare, Čaglavicu, Gračanicu, Laplje Selo, Lipljan, Obilić, Kosovo Polje, Peć, Gnjilane, Vitinu, Vučitrn, Uroševac, Đakovicu, Štimlje. Nisu pošteđeni ni Srbica, manastir Devič, Podujevo, Drajkovce kod Štrpca, Kosovska Kamenica, Orahovac, Biča i Grabac kod Kline.

Šesnaestoro Srba izgubili su život u genocidnom pohodu šiptarskih terorista. Procenjuje se da je više od 4.000 ljudi izgnano iz svojih domova, a više od 900 osoba pretučeno i teško povređeno. Spalile su šiptarske kukavice preko hiljadu srpskih kuća, zapalile ili oštetile 32 manastira i crkve, kao zveri lomile srpske pravoslavne krstove i uništile na hiljade božanstvenih srednjovekovnih fresaka i dragocenih manastirskih relikvija.

Zapaljena je i Bogorodica Ljeviška u Prizrenu, prva crkva u Srbiji u kojoj se predstavljaju svetiteljke, sa šarenom fasadom koja pleni lepotom. Prizren je nekada bio rimsko i vizantijsko naselje, a od početka XI veka pominje se kao sedište srpske episkopije. Hram Bogorodice Ljeviške, vizantijske crkve iz XI veka podignute u čast Bogorodice Milostive, rekonstruisao je u XIV veku kralj Milutin, dajući joj sadašnju strukturu sa pet kupola. Nakon što je Srbija pala pod vlast Turske, crkva je ostala hrišćanska bogomolja sve do kraja XVIII veka, kada je pretvorena u džamiju. Za vreme turske vladavine freske su bile izubijane čekićem, pokrivene malterom i prekrečene. Tek posle oslobođenja Prizrena 1912. hram ponovo postaje pravoslavni, a freske su otkrivene tek 1950-ih godina.

U unutrašnjost Bogorodice Ljeviške 17. marta 2004. unete su gume i burad sa naftom i pakleni plamenovi su ubrzo počeli da uništavaju ovu srednjovekovnu srpsku svetinju. Vatru su zapalili razulareni Albanci, naslednici onih časnih albanskih plemena Klimenta i Gašija, poštovaoca kanona Leke Dukađinija koji propisuje da su „crkveni posedi i imovina neprikosnoveni”. Gorele su crkvene bogoslavljeničke freske, pucao je mermer i savijali se u grčevima gvozdeni klinovi ugrađeni u manastir. Napolju je masa Albanaca i albanske dece urlala od zadovoljstva, likovala i pevala. Dok su plamenovi lizali zidove svetinje, u blizini je stajala nezainteresovana grupa uniformisanih Nemaca ne gaseći požar.

Vazduh je varničio i prolamali su se gromoglasni smeh i uzvici „Živela Amerika! Živela Nemačka!”. Srpska pravoslavna crkva nestaje u plamenu! A u Hramu Bogorodice Ljeviške prisutni su bili samo nevidljivi svedoci molitvi i Božjih službi srpskog naroda tokom prohujalih vekova.

Danas je Bogorodica Ljeviška i dalje opasana bodljikavom žicom. Ali danas u nju, kod sveštenika Vladana Vukomanovića, dolaze vernici na službu, onih dvadesetak koliko je ostalo da živi u Prizrenu.

Dosovska vlast u Beogradu je na pogrom Albanaca 2004. ostala nema. Ništa nije preduzela. I jedan od mlađih među njima, Miloš Francuz Jovanović, sigurno je tada iz svog udobnog kabineta gledao kako gori Bogorodica Ljeviška. I ćutao kao zaliven. A šta očekivati od političara i čoveka koji ima rezervnu državu?

Prelepo je Kosovo. Delovi Šar-planine, Dinarskih planina i Kopaonika u dobroj meri zatvaraju ga skoro sa svih strana, pa je njegova teritorija praktično „ograđena” visokim planinskim masivima, što mu obezbeđuje prirodnu zaštitu. Mnogobrojne reke protiču kroz kosovsko-metohijske klisure i pored plodnih pašnjaka, od Belog Drima, koji otiče u Jadransko more, i Crnoljeve, koja preko Sitnice i Ibra otiče u Crno more, do Nerodimke, Lepenca, Laba, Prizrenske, Pećke i Dečanske Bistrice i drugih.

Kosovo i Metohija je istorijska kolevka Srbije. Bezbrojni srednjovekovni manastiri i crkve Srpske pravoslavne crkve svedoče o viševekovnom postojanju pravoslavnog srpskog naroda na tim prostorima. Tu su Srbi uvek bili na udaru neprijatelja, ali su ostajali i opstajali.

I danas su tu. Dok ovo pišem, možda su još neko srpsko dete ili baka pretučeni, možda je još neka srpska kuća zapaljena. Srbi na Kosovu i Metohiji žive u strahu, neopisivoj patnji i nepravdi. Žive kao u getu, u savremenoj Evropi 21. veka. Zločinac Kurti ratuje protiv Srba neprestanim tihim terorom kroz svoje institucije. I u tome ima snažnu i samo naizgled nevidljivu podršku istih onih zapadnih centara moći koji sada pokušavaju da sprovedu obojenu revoluciju u Srbiji.

P.S. Aleksandar Vučić: „Nikada nećemo prihvatiti odluku o nezavisnosti Kosova… Slobodu i Kosovo i Metohiju volimo više od svega!”

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.