KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Nasilje i građanski rat su jedina njihova politika

Kolumnda Dragutina Matanovića o nasilnim protestima u Srbiji.

U subotu uveče u Odžacima, za sada nepoznati napadač, upucao je sa dva hica u stomak Bojana Mihajlovića, mladića koji je branio opštinu. Srpska ruka je prolila srpsku krv, na radost svih srpskih spoljnih i unutrašnjih neprijatelja. Logična posledica poziva na nasilje antisrpske opozicije, a zatim i nasilja opozicionih pristalica u mnogim gradovima u Srbiji, od Obrenovca i Bogatića, sve do nanošenja teških telesnih povreda ljudima u Nišu.

Posle strašne tragedije na novosadskoj železničkoj stanici, usledili su protesti, blokade i studentski zahtevi. To je bio samo uvod u obojenu revoluciju i pokušaj izazivanja građanskog rata u Srbiji. Tako su postale moguće jezive scene nasilja u Nišu, pokušaji linča gradonačelnika Niša Dragoslava Pavlovića i doktora Milorada Jerkana i teško povređivanje Danijele Krstić, odbornice SNS-a. Gađanje jajima i kamenicima i polivanje vodom ljudi, samo zato što imaju drugačija politička uverenja. Dokaz da je nasilje jedina politika antisrpske opozicije i blokadera ekstremista.

Posle drastičnog narušavanja javnog reda od strane okupljenih građana, MUP Niša je sa skoro dvadesetčetvoročasovnim kašnjenjem, priveo 11 osoba. Sramotno je kašnjenje tužioca u Nišu, jer tužilaštvo jeste samostalno, ali ne i nezavisno. Na ovo su reagovali funkcioneri Zeleno-levog fronta Radomir Lazović i Dobrica Veselinović, koji sebe vide u nekakvoj prelaznoj, a zapravo Đilasovoj vladi, otvoreno preteći policiji i tužilaštvu i zahtevajući od njih da odustanu od krivičnog gonjenja nasilnika. Zato što je srpska opozicija pristalica makijavelističkog učenja da „cilj opravdava sredstvo“ i da je u borbi za vlast sve dozvoljeno, od kamenovanja političkih neistomišljenika do izvršavanja teških krivičnih dela. Da svako od njih ima pravo da juri i tuče nečije majke i očeve, ćerke i žene.

Scene podsećaju na Nemačku tridesetih godina 20. veka, kada su jurušni odredi fašista napadali mirne građane, pripremajući politički teren da Hitler preuzme vlast. S obzirom na to da su u Nišu Srbi nasilno udarili na druge Srbe ovo je podsećalo i na 1945, na ubijanje i progon srpske elite od strane mladih komunista titoista.

Srbija i srpski narod nisu slučajno došli u ovakvu političku situaciju. Mnogim zapadnim i regionalnim centrima moći neprihvatljiva je nezavisna i slobodarska politika predsednika Vučića. Nespremnost da se uvedu sankcije Rusiji. Nespremnost da se prekine ekonomska i politička saradnja sa Kinom. Nespremnost da se zaboravi hrvatski genocid u Jasenovcu i u čitavoj NDH. Nespremnost da se obriše sećanje na operaciju „Oluja“, najveće etničko čišćenje u savremenoj Evropi, kada je proterano 250.000 Srba sa njihovih vekovnih ognjišta u Hrvatskoj. Nespremnost da se zaboravi NATO agresija. Ali, i činjenica da Srbija može ove godine da bude najbrže rastuća ekonomija u Evropi.

Svi oni žele Srbiju na kolenima. Srbiju koja se izvinjava. Srbiju koja priznaje nezavisnost takozvanog Kosova i nepostojeći genocid u Srebrenici. Srbiju siromašnu, podeljenu, po mogućstvu svedenu na beogradski pašaluk.

Zato su koreni obojene revolucije tako duboki. Od 2000. se počelo sa stvaranjem jakog prozapadnog „nevladinog sektora“ u Srbiji. Širili su se i jačali prozapadnih interesni pipci u našem obrazovnom sistemu. Zahtevalo se „nezavisno sudstvo i nezavisni mediji“, kojim bi oni iz senke komandovali. Stvoreni su Šolakovi mediji, koji su danas vrišteći propagandni centar obojeni revolucije. Preko 3 milijarde evra je uloženo u rušenje Vučića i Srbije.

Ozvaničen je narativ plenuma i zborova. Demokratija je gurnuta u zapećak. Više ne važi univerzalno pravo da sloboda jednih ne sme da ugrožava slobodu drugih. Rektor, dekani i mnogi profesori svojim političkim radikalizmom blokiraju rad univerziteta, podržani studentima anarhistima. Veliki broj studenata ćuti, ne želeći da budu izolovani i generacijski razdvojeni. Srbija je omogućila da državne fakultete vode ljudi koji ih sada podrivaju i koji dobro znaju da je blokada Univerziteta u stvari blokada same države.

A onda je došao veliki protest u Beogradu 15. marta, za koji uticajni američki medij „Washington Examiner“ piše da je bio pravi Vudstok i da demonstranti nisu izrazili „nikakav jedinstven ili opipljiv politički zahtev“. Posledica neuspeha protesta bilo je izmišljanje tvrdnje o korišćenju „zvučnih topova“, što je demantovala čak i američka kompanija „Genasys“, proizvođač ovih sistema. Time je pretvoren u prah i pepeo cilj nekih organizatora ekstremista da se u Srbiji sprovede scenario ukrajinskog Majdana.

Posle toga preostala je samo radikalizacija protesta i izazivanje nasilja. Razularena politika drugosrbijanaca i antisrba, anarhističkih studenata blokadera i autošovinističke srpske opozicije, svi vođeni rukom inostranih tajnih službi, zagovara obojenu revoluciju i priziva na građanski rat. Protiv ekonomskih i političkih interesa sopstvene zemlje. Bez spremnosti na dijalog, razgovor i politički dogovor.

Oni žele da sruše srpsku državu, da razore srpsko društvo i da razbiju u paramparčad Srpsku pravoslavnu crkvu.

P.S. Aleksandar Vučić: „Siguran sam da ćemo vratiti otetu državu".

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.