KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: 12. april 2025. – oda srpskom jedinstvu

Kolumna Dragutina Matanovića o svenarodnom saboru.

Veličina srpskog naroda uvek je bila u jedinstvu, u sabornosti. Utemeljivač srpske državnosti Stefan Nemanja, čiji veličanstveni spomenik od skoro krasi centar Beograda, zaslužan je što su do tada razjedinjene i nedovoljno integrisane srpske zemlje Raška, Zeta, Hum i Travunija postale jedno jezgro. Jezgro buduće srpske države, koja će se nadalje samo širiti. I to ne samo teritorijalno, već i kulturno, duhovno. I veličina Svetog Save leži u tome što je povezivao pokidano, isceljivao obolelo i što je svoj narod duhovno probudio. Što je, kad su se njegova braća zavadila, podelila i započela građanski rat, uspeo da ih sastavi i pomiri nad očevim moštima.

Od tada pa do današnjeg dana mnogo se toga promenilo, ali jedno nikako: kad god smo bili jedinstveni i ujedinjeni oko istog cilja, bili smo jaki i nepobedivi. I obrnuto, kad god bismo se podelili u više kolona, pa suprotno jevanđeoskoj zapovesti pronašli trun u oku svog brata, doživljavali smo poraz za porazom. Kako duhovni, tako i politički i vojni. Zahvaljujući neslozi srpskih velikaša u 14. veku umnogome je olakšan put turskih osvajanja srpskih zemalja.

Trebalo je da prođe više od 400 godina pa da se raskinu lanci ropstva pod Turcima. Mnogo se čekalo da se Srbi ponovo „slože, obože i umnože“. Pod Karađorđem Petrovićem započela je borba za obnovu državnosti, koja se nastavila pod Milošem Obrenovićem i njegovim naslednicima. Uvek je postojao samo jedan posvećeni cilj, da se srpska država ustroji kao slobodna i nezavisna. Zavet je bio jedan isti: i Stevana Sinđelića na Čegru 1809. i Milana Tepića u Bjelovaru 1991. – kada žrtvuju svoje živote i dižu u vazduh municiju ne bi li sprečili da padne u ruke neprijatelju, i Momčila Gavrića 1914. i Spomenka Gostića 1992, kada su kao dečaci iz osnovnoškolske klupe pošli da brane otadžbinu. Da se ništa tuđe ne osvaja, već da se živi slobodno, u skladu sa svojim vrednostima, i da se naša bašta obrađuje onako kako mi hoćemo. A sve to pod strateškim vođstvom od naroda biranog vladara, a kasnije predsednika.

Sve dok smo kao Srbi bili jedinstveni, ređali smo pobede: na Ivankovcu, na Mišaru, na Deligradu, na Dublju i Ljubiću, pa onda i na Kumanovu, Bregalnici, na Ceru, Kolubari i Kajmakčalanu – sve do Košara. Baš se negde u ovim danima 1999. odigrala strašna ta bitka protiv NATO pakta i njihove albanske pešadije, kada su srpski mladići sa srcem Obilića dobili novi Kosovski boj. Samo zahvaljujući slozi i izmirenju ocila sa našeg grba, David je pobedio Golijata.

Danas, 12. aprila, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Lazarevu subotu, koja simboliše pobedu života nad smrću. Danas na velikom skupu u Beogradu, Srbi i građani Srbije ponovo dokazuju da su bili i ostali državotvorni narod. Da jedino slogom, sabornošću i jedinstvom možemo prevladati svaki naš savremeni problem. Više nismo ni Bosanci, ni Krajišnici, ni Crnogorci, ni Šumadinci, ni Vojvođani, već samo Srbi. Jedino složni, branimo Kosovo i Metohiju i Republiku Srpsku. Jedino složni čuvamo svoju državu. Jedino složni gradimo Srbiju budućnosti kakvu svi sanjamo.

Juče se pred Narodnom skupštinom pronela naša svetinja, crveno-plavo-bela trobojka, dugačka čak 200 metara, koja je bila samo jedna od 170 koje su učestvovale u defileu zastava. Ta zastava je simbol naše ljubavi prema Srbiji i naše slavne istorije koja nas čvrsto povezuje.

Dok i dalje tinja obojena revolucija u Srbiji, pod komandom domaćih i inostranih neprijatelja, srpski narod se budi i shvata da je ugrožena i napadnuta naša jedina i voljena Srbija.

Ne damo Srbiju, jer smo Srbi i patriote! Ne damo Srbiju jer smo državotvoran i slobodarski narod! Ne damo Srbiju jer su nam porodica, otadžbina i pravoslavna crkva najvažniji na svetu! Ne damo Srbiju, jer rezervnu državu nemamo! Ne damo Srbiju zbog žrtava naših predaka i budućnosti naše dece!

Danas na skupu podržaćemo slobodnu i suverenu Srbiju, podržaćemo predsednika Vučića. Znajući da nad svima nama bdiju svi srpski junaci koji su branili slobodu Srbije iz Kosovskog boja, iz Prvog i Drugog srpskog ustanka, iz Prvog i Drugog svetskog rata, sve do heroja sa Košara. I Sveti Sava i sveti knez Lazar. I Dositej Obradović i Nikola Tesla i Mihajlo Pupin. I da nas čuvaju svete ikone svih naših veličanstvenih manastira iz cele Srbije i našeg Kosova i Metohije.

P.S. Aleksandar Vučić: „Ovo nije samo skup. Ovo je zavet. I dokle god dišemo, dokle god imamo snage, čuvaćemo Srbiju – zemlju hrabrih, slobodnih i ponosnih ljudi. Pod istom zastavom, zauvek!“