VIDIM VAS: "Balon se skroz probušio – Srbija nije vaš krug dvojke, narod je nepobediva kategorija”

VIDIM VAS: "Balon se skroz probušio – Srbija nije vaš krug Dvojke, narod je nepobediva kategorija i zato slobodno nastavite da pumpate!"

Ovaj trodnevni sabor pamtiće se. Ne po mitingu. Ne po brojkama. Već po osećaju da nešto veće od politike diše između ulica Beograda. Po trobojci dugoj koliko i strpljenje naroda. Po rudarima iz Kolubare koji nisu došli zbog sendviča. Po Srbima sa Kosova koji znaju šta znači „Ne damo“. Po običnim ljudima, ne elitnim analitičarima sa stanovima u centru.
Ali vi to ne možete da podnesete. Ne želite da priznate.

Jer jedina stvar koju vi, samoproklamovani moralni supervizori Srbije, ne možete da svarite jeste – da ovaj narod još postoji.

I zato ste brže-bolje, još dok je narod pevao „Ovo je Srbija“, krenuli u najpodliju kampanju omalovažavanja onih koje nikad nećete ni shvatiti ni pobediti.

Smetalo vam je što nisu slikabilni. Što su to bili stvarni ljudi, a ne Instagram revolucionari. Tvrdili ste da su svi dovedeni naređenjem partije – pa ako je neko i došao autobusom, valjda zato što ne vozi Teslu, nego platu nosi kući iz rudnika. Počeli ste da ih prebrojavate kao da su stoka, do mere da vam se matematika svela na – „niko nije došao“.

Ismevali ste ih što su pisali pisma predsedniku. Ponižavali ih jer su se pridružili pokretu. A znate li zašto vas to zapravo plaši?
Zato što većina jeste to uradila. Zato što oni koji stoje iza Vučića – i dalje postoje. I nisu iza tastature, nego na ulicama.

Jer sabor „Ne damo Srbiju“ nije bio „rebrendiranje“, već ono što najviše mrzite: autentično.
Ljudi. Zastave. Pogledi. Ćutanja.
Ne performans, nego osećanje.
Ne finansirano – već utemeljeno.

I onda kreće vaš ritual:

Omalovažavanje.

Brže-bolje ste pokrenuli ofanzivu:
„To su robovi sistema!“
„To su botovi!“
„To su dovedeni naređenjem!“
„To su… kako ono beše? A, da – glupi, zaostali, seljaci!“

Vi, koji ni cenzus ne možete da pređete, vi se sada ismevate onima koji su u koloni došli da podrže nešto u šta veruju.
A predsednik kaže – 145.000 ljudi.
Realna procena: oko 300.000 za tri dana sabora.
A vi? Vi šaljete arhiv skupova da kaže – 50.000. Bez stida.

I sad se Đilas hvata za glavu, pokušava da kontroliše štetu objavom  „Fijasko Vučićevog skupa“, uz tvrdnju da su od Beograđana došli „samo Mali i Željko Mitrović“. Prvo to nije tačno, drugo, Beograd je samo deo Srbije.

Ostali opozicionari, toliko značajni da im ne znamo ni imena, tvrde da je Vučić „već pao“.
Pa jeste – u vašem balonu. Koji se buši (“buši, hahaha, buši”) svaki put kad narod izađe.

I da, sad vam smeta i Baja Mali Knindža.
Sad je i on izdajnik. Jer je pevao Srbima.
Sad je i on – “kupljen”.
I naravno, udarate poslednjim oružjem očajnika: „Vučić je svima dao po 100 evra“.
I da ima odakle mu? Znate li šta time govorite? Da ovaj narod vama ne vredi više od crvene.
A istina je – vi niste vredni tog naroda.
A da, zaboravio sam – i deca su vam “traumatizovana”, jer se pevalo i igralo. A nije bio vaš ritam.

Propaganda opozicionih medija, često na ivici Gebelsove tehnike, ne samo da pokušava da ponizi Vučića – već nipodaštava svakog običnog građanina koji nije deo njihovog elitnog mehurastog sveta.

A znate šta?
Svima koji su posetili sabor – bilo je prelepo.
Atmosfera sjajna. “Niko nikome nije jebao mater.”
A to je, izgleda, vaš glavni problem.

I iskreno – jedva čekam da vidim majmunske reakcije kada sabor krene i po drugim gradovima.
Neka vas boli.

Jer vlast jeste smenjiva.
Ali Vučić nema konkurenciju.
Jer sa druge strane – ne stoje lideri. Stoje diletanti. Politikanti. I korumpirani sistemčići koji su decenijama sisali državnu sisu.

Narod koji radi, stvara i ćuti – ne pobeđuje se pamfletima i lažima.
Vredni narod je nepobediv.
Kao i Vučić. 

Jer s one strane – stoje diletanti, twiteraši, bivši PR-ovci, salonski borci, licemeri, sponzorisani plagijatori prošlosti.
Uz njih – oni koji su decenijama sisali državnu sisu.
Protiv njih – radnička ruka, majka sa Kosova, penzioner sa poštovanjem.

I neka vam bude jasno –
Narod koji radi i ćuti – ne gubi izbore.
Narod koji veruje – ne podleže vašem podsmehu.

I zato – dok vi pišete da nas je bilo malo,
mi znamo da ste vi – ostali sami.

Živela Srbija!

Autor je Stefan Mirković, urednik digitalnih mreža Informera i diplomirani novinar

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.