KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Talačka kriza i brutalno nasilje nad Javnim servisom

Kolumna Dragutina Matanovića o blokadi RTS-a.

Teror bučne manjine nad tihom većinom ulazi u deveti dan. Blokaderi su blokirali kontejnerima, ogradama i redarima sve ulaze u objekte Radio-televizije Srbije u Takovskoj i Aberdarovoj ulici. Blokirali su i studija RTS-a na Košutnjaku. Blokaderi gaze osnovna ljudska prava. Blokaderi ugrožavaju slobodu kretanja, slobodu rada, slobodu medija.

Više od 200 sati novinari RTS-a ne mogu normalno da žive i rade. Više od 200 sati osećaju se kao da su zarobljeni u logoru, izloženi ponižavanju i iživljavanju na društvenim mrežama. Za blokadere oni nisu ljudi koji imaju svoje porodice, svoje pravo na mišljenje. Samo u vreme fašizma i titoizma vršene su slične psihiičke i fizičke torture. Mogla se prepoznati životinjska mržnja i iskonsko zlo u prisutnim studentima i građanima kada su se ustremili na Nikolinu Rakić, novinarku RTS-a, i Branku Lazić, novinarku Informera.

Od Velikog petka se ne emituje Jutarnji program, što nije bio slučaj ni za vreme NATO agresije. Teror i talačka kriza nastavljeni su i na najsvetije hrišćanske dane, sam Vaskrs i drugi dan Vaskrsa. Blokaderi su na Vaskrs doveli studente blokadere iz Novog Pazara, koji su ogrnuti „zastavom Sandžaka“ igrali sa njima uz muziku. Više nije u pitanju samo nezakonito ponašanje, kršenje najosnovnijih ljudskih sloboda i maltretiranje građana. Postalo je očevidno da studentsko i građansko blokadersko jezgro, iako neveliko, predstavlja autošovinistički, anacionalni i antipravoslavni pokret, usmeren na rušenje Srbije. Pokret protiv srpskog naroda. Globalistički vouk pokret, gde se LGBTQ prava, prava transgendera, pedofila i „nebinarnih osoba“, pa čak i onih koji se identifikuju kao neke životinje, stavljaju iznad svih civilizacijskih prava.

U blizini zgrade RTS-a izlepljeni su morbidni plakati – poternice, koji dizajnom podsećaju na umrlice. Na njima su fotografije urednika i novinara RTS-a koji blokaderima nisu po volji. Ovakvim postupcima, kao i objavljivanjem privatnih telefona zaposlenih u RTS-u, direktno su ugroženi njihova bezbednost i životi.

Targetiranje ljudi je preuzeto iz ideoloških arsenala hrvatskih ustaša i nemačkih nacista. To je poziv na linč. Intelektualno nezreli, prepuni jezive mržnje prouzrokovane sopstvenim društvenim i psihološkim frustracijama, blokaderi su sebe postavili iznad zakona i pravila koja važe u savremenom svetu. Atavistički nagon koji nose u sebi probudili su u njima kreatori obojene revolucije.

Takvo jezivo nasilje ne može se opravdati nikakvim normalnim razlozima i nezadovoljstvom. Da studentski i blokaderski postupci predstavljaju proteste na kojima treba da se postave ključna društvena pitanja, ne bi bilo nasilništva. Sve se svelo na isprazne floskule o boljem i pravednijem društvu. Na zahtev da sloboda blokadera bude jedina dozvoljena sloboda. Posle šest meseci pokazuje se u kojoj su meri trulež i zlo obojene revolucije zahvatili manji deo studenata i građana.

Blokaderi ne prihvataju da je javni interes definisan Ustavom i zakonima Srbije. Sve su pregazili svojom anarhijom. Oni ne razumeju da RTS kao Javni servis ne može da propagira neke grupe ljudi koji su očigledno protiv institucija države i protiv ustavnog poretka. Ne može uređivačka politika RTS-a da bude po volji anarhista, jakih samo kad su u krdu. Ne može Javni servis postati medij koji uređuju huligani, blokaderi, boljševički studenti i oni profesori koji ih predvode. Ne može Javni servis postati medij za „srpske Crvene kmere“ i titoističke omladince koji bi bez suđenja presuđivali i streljali neistoimišljenike.

Dvosatne demonstracije ispred N1 i uzvikivanje parola protiv ove antisrpske propagandističke platforme za pritisak izazvale su galamu evropskih institucija i udruženja. Sve medijske asocijacije zapenile su od besa. Do neba se dizala halabuka o diktatorskom režimu. A kada je nekoliko hiljada građana satima blokiralo Informer, vrištalo i pretilo njegovim novinarima – muk i tišina. Isto se ponavlja i sada sa danonoćnim blokadom RTS-a i oduzimanjem njegovim zaposlenima pravo na rad, na hranu, na vodu, na normalan život. Muk i tišina. To je ideološki obrazac globalističke EU. Ili si sa nama ili si protiv nas. Prijatelji naših neprijatelja su naši neprijatelji. A za njihove neprijatelje ne postoje ljudska prava.

Blokiranje rada RTS-a, zabrana njegovim radnicima da slobodno ulaze i izlaze sa svog radnog mesta i zabrana dostave hrane u RTS-u predstavljaju direktno krivično delo. Tužilaštvo i policija moraju da pokrenu krivične prijave protiv onih koji učestvuju u tome. Oni drugi jezik ne razumeju.

Pokušaj da se nasilno osvoji RTS je pokušaj državnog udara. Blokaderi ispred RTS-a ne smeju da se povuku, jer žele da na ulici promene vlast. Više ne pominju železničku nadstrešnicu, ne pominju ni studentske zahteve. Nikada nije bila reč o tome. Uvek je i jedino postojao cilj da za svoje inostrane i domaće naredbodavce na silu uruše Srbiju.

P.S. Aleksandar Vučić: „Siguran sam da ćemo vratiti otetu državu”.