Nebojša Bakarec: Vučić se bori za nešto veliko i lepo, a Srđan Milivojević za nešto malo i nedostojno!

Veliki Duško Radović je napisao:„ Lepše je boriti se za nešto veliko i lepo, samo se boriti, pa makar i bezuspešno, nego se izboriti za nešto malo i nedostojno“.

Ceo svoj život Vučić se bori za nešto veliko i lepo. Predsednik Vučić 13 godina uspeva da se uspešno izbori za nešto veliko i lepo, zbog svih nas građana Srbije. Uzdigao je i izgradio Srbiju. Za razliku od Vučića, Srđan Milivojević se ceo život bori za nešto malo i nedostojno. Od kada je u politici, Milivojević se uspešno izborio za nedostojnost, lopovluk, za nasilje u politici, za pretnje smrću neistomšljenicima, za kukavičluk i za to da žene naziva prostitukama.

Milivojević se raduje bolesti predsednika Vučića, jednako kao što se radovao kada je prizivao smrt sinu i bratu predsednika Vučića. Normalan čovek iz opozicije bi napisao – želim Vučiću sve najbolje, kad se oporavi, nastaviću da ga napadam. Umesto toga Milivojević se nehrišćanski podsmeva i vređa predsednika Vučića. Milivojević svojim rečima samo dokazuje svoju neljudskost i nedostojnost.

Duško Radović je rekao:„Ozbiljni ljudi su usamljeni. Oni ne pripadaju ovom masovnom pokretu lakomislenosti i površnosti. Poraženi su pamet i ozbiljnost i nastalo je veliko narodno veselje“. Da, predsednik Vučić je neminovno, često usamljen, i pored silne podrške miliona građana Srbije. Ne toliko masovni, ali zli opozicioni i šolakovski pokret lakomislenosti i površnosti, je u svom malom medijskom svetu opet porazio pamet i ozbiljnost i nastalo je veliko narodno veselje u opoziciji i Šolakovim medijima.

Raduju se tome što Vučiću nije dobro. Raduju se tuđoj bolesti. Duško Radović je izrekao i sledeće:„Neki žive samo zato što su se rodili, drugih razloga nemaju. I umreće samo zato što su živeli, ni za to neće imati drugih razloga“. Tako i Srđan Milivojević. Srđan Milivojević će na kraju postati pogani prah, što ga je iznedrio, neoplakan, nepoštovan i neopevan. Na kraju, podsetiću da je Duško Radović proročki napisao – kao da je mislio na Srđana Milivojevića: „San svakog praseta je da umre kao svinja“. Šta je san svake svinje, to zna samo Srđan Milivojević.