Kolumna Dragutina Matanovića - Pobeda nad nemačkim fašizmom 1945. i sovjetske žrtve

Tradicionalna vojna parada održana je u Moskvi 9. maja, povodom obeležavanja 80. godišnjice pobede nad nacističkom Nemačkom. Proslavi je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji se nije uplašio pretnji iz Brisela i drugih zapadnih prestonica. Srpski narod i svi slobodarski narodi u svetu iskrenim aplauzom pozdravili su njegovu izuzetnu političku hrabrost. Vučić je pokazao da je državnik koji drži datu reč i da je lider suverene i samostalne države.

Istorijska istina zahteva da se prisetimo nekih činjenica.

Na zvaničnom sajtu predsednika Nemačke Franka Valtera Štajnmajera svojevremeno je pisalo: „Pre 80 godina, 22. juna 1941, napadom Vermahta na Sovjetski Savez započeo je rat za istrebljenje. Sa 27 miliona mrtvih, uključujući 14 miliona civila, Sovjetski Savez je pretrpeo najviše žrtava u Drugom svetskom ratu“.

Podsetimo se da je Francuska imala oko 600.000, a Britanija i SAD oko 300.000 žrtava.

U Velikom otadžbinskom ratu, kako Rusi nazivaju rat protiv nacističke Nemačke, stradalo je 27 miliona muškaraca i žena. Od skoro šest miliona zarobljenih vojnika Crvene armije, više od tri miliona izgubilo je život u nemačkom zarobljeništvu. Ekonomski gubici Sovjetskog Saveza bili su katastrofalni. Rat je uništio oko 70.000 sovjetskih gradova, naselja i sela – šest miliona kuća, 98.000 farmi, 32.000 fabrika, 82.000 škola, 6.000 bolnica i hiljade kilometara puteva i železničke pruge

U junu 2021. u Moskvi, Volfgang Šnajderhan, general u penziji i svojevremeno najviši oficir Bundesvera, izjavio je da Hitlerova operacija „Barbarosa“, nemački kodni naziv za invaziju nacističke Nemačke na Sovjetski Savez, nije bila deo „normalnog“ rata, već „od početka rasističko-ideološka kampanja istrebljenja“. Nemci su u početku sa lakoćom zauzeli Ukrajinu, Belorusiju i baltičke zemlje i Hitler je planirao da 7. novembra u Moskvi održi pobedničku paradu. Međutim, Hitlerova invazija na Sovjetski Savez zaustavljena je na samo 30 kilometara od ruske prestonice, a Staljinu je uspelo da preko 1.500 najvažnijih industrijskih preduzeća prebaci na Ural i dalje u Sibir.

Tokom naredne četiri ratne godine, Crvena armija je odbila ofanzive sila Osovine u velikim bitkama kod Staljingrada i Kurska, da bi zatim napredovala ka pobedi u velikim sovjetskim ofanzivama. Neverovatna je bila moralna i mentalna snaga sovjetske vojske. Kod naredbe Na šturm, marš! sovjetska pešadija je nepokolebljivo napadala neprijatelja, uzvikujući tradicionalni ruski bojni poklič Urraaa! Uprkos zvaničnom sovjetskom ateizmu, mnogi vojnici su nosili krstove oko vrata i krstili se na tradicionalni pravoslavni način.

Pet godina Nemci su na teritoriji Rusije, Poljske, Jugoslavije i Ukrajine vodili rat za iskorenjivanja „niže“ slovenske rase u korist „rase gospodara“ – arijevaca. Maglovitog jutra 21. oktobra 1944, preko istočne Pruske zatutnjali su crvenoarmejski tenkovi gazeći sve pred sobom. Rat se konačno vratio na nemačku teritoriju i Nemci su dobili priliku da vide kako izgleda kad tuđa vojska uđe u njihova dvorišta i kuće.

Od januara do maja 1945. je umrlo i poginulo više Nemaca nego u svih pet prethodnih godina rata. Gradovi u Nemačkoj su bili pretvoreni u prah i pepeo. Nemački Rajh bespovratno se srušio ne izdržavši ni 12 godina, od onih hiljadu koje je Hitler obećao svom „arijevskom narodu“, kada je 1933. preuzeo mesto kancelara.

Muzika Staljinove artiljerije – 200 oruđa, jedno pored drugog, na svaki kilometar – započeta je 12. januara, da bi 20. aprila 1945. sovjetski maršal Georgij Žukov, jedan od najuspešnijih vojskovođa u Drugom svetskom ratu, pokrenuo masovno granatiranje Berlina koje je trajalo dok se grad nije predao. U svom bunkeru, ispod Rajhskancelarije, Hitler je izvršio samoubistvio 30. aprila. Već 9. maja feldmaršal Vilhelm Kajtel je potpisao bezuslovnu kapitulaciju trupa nacističke Nemačke, čime je završen najstrašniji rat u istoriji sveta.

Britanski istoričar Jan Keršo zaključuje da je dužnost Vermahta bila da obezbedi da ljudi koji su ispunili Hitlerove zahteve da budu deo „arijevske uzvišene rase“, dobiju nov životni prostor. Napisao je: ,,Nacistička revolucija bila je šira od samog holokausta. Njen drugi cilj bio je eliminisanje Slovena iz srednje i istočne Evrope i stvaranje Lebensraum za Arijevce”.

Neverovatne su sovjetske žrtve, pre svega ruskog naroda, uzidane u temelj pobede koja je spasla svet od nemačkog nacizma. Danas o ovim žrtvama smeju da govore samo najhrabriji, jer se u diktaturi političke korektnosti koja vlada Evropom više ne slavi Dan pobede, već Dan Evrope.

U Jugoslaviji je za četiri godine ubijeno preko milion Srba. Hrvati su počinili daleko najviše zverstava u genocidnoj nameri da unište srpski pravoslavni narod. Zato Vučiću prete, jer Srbija ponosno slavi Dan pobede nad zločinom i genocidom.

 

P.S. Aleksandar Vučić: „Ja sam predsednik Srbije, moje je da služim narodu Srbije, građanima ove zemlje, a ne da slušam ili služim bilo kome drugom“.