KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Ideološki ciljevi obojene revolucije u Srbiji

Najnovija kolumna Dragutina Matanovića.

Posle izbora Donalda Trampa za predsednika SAD, globalističko-liberalna mreža nevladinih organizacija povukla se na rezervne položaje u Brisel. Zato mnoge političke NVO, građanske inicijative i studenti blokaderi, koji pod plaštom borbe za demokratiju, pravdu i ljudska prava, vode obojenu revoluciju protiv Vučića i Srbije, traže podršku u Strazburu i Briselu. Iako se unutar studentskih „plenuma“ vodi surova ideološka borba između anarhista, boljševika, titoista i „europejskih“ globalista, u javnosti oni nastupaju jedinstveno. Vožnja studenata biciklima do Strazbura, iako su većinu puta bicikli proveli u kombijima, i „trčanje“ štafetnog maratona od Novog Sada do Brisela, kao i svi oni zapadni političari koji su ih sačekivali, jasno pokazuju: sve je bilo unapred izrežirano, a političku štafetu su preuzeli studenti „europejci“, po nalogu određenih centara moći u Briselu.

Posle tragičnog pada nadstrešnice u Novom Sadu, strane agenture, kao i domaći i inostrani režiseri obojene revolucije, nastoje već duže od šest meseci da stvore opasne podele u srpskom društvu. Da probude najniže životinjske instikte kod najagresivnijih blokadera i da stalno „pumpaju“ takvu društvenu stvarnost.

Kod spontanih protesta građana postoji neki cilj, neka nepravda koja u dijalogu sa vlašću može da se ispravi. Kod obojenih revolucija postoji samo jedan cilj – da se sruši vlast i pri tome se izbegava svaki institucionalni i demokratski proces. Studenti, građani i srednjoškolci koji učestvuju u svemu tome, žrtve su veštih manipulacija šolakovskih ekstremno politizovanih medijskih platformi i mnogih političkih grupa za pritisak.

Grupa univerzitetskih profesora koji su stvarni nosioci blokada, malobrojna grupa u jezgru studenata plenumaša i lideri najegresivnijih NVO su nesumnjivo agenti stranih interesa. Onih par hiljada studenata i građana blokadera koji ih slepo slede su samo korisni idioti stranih interesa.

Postalo je očigledno da blokaderi, osim nasilja i terorističkih napada na one koji drugačije misle, na institucije i važeće zakone, nemaju da ponude ništa drugo. Njihovo divljaštvo iz Novog Sada, Obrenovca, Kraljeva, Čačka, a posebno iz Niša, dokaz su da strani i domaći neprijatelji Srbije na silu žele da preuzmu vlast u Srbiji. Ideološki obrt najaktivnijih plenuma studenata, od prvobitnih zahteva vezanih za pad nadstrešnice, do ulaska u političku arenu i traženja parlamentarnih izbora, samo pokazuju da je sve i uvek bila samo politika. Ono na šta je nebrojeno puta ukazao predsednik Vučić.

Ima više ideoloških ciljeva obojene revolucije u Srbiji. Prvo je pokušaj da se pravno formalizuju nekakvi plenumi i zborovi, odnosno da se ukine demokratija i vladavina institucija i zakona. Ideja je da se kod ljudi probudi potisnuto sećanje na vreme komunizma i samoupravljanja, na vreme kad su antisrpski polupismeni kadrovi vodili Srbiju. Na vreme kada su znanje i stručnost bili daleko iza ideoloških floskula o vlasti radnika, seljaka i poštene inteligencije. Na vreme uravnilovke, kada su svi trebalo da imaju isto, bez obzira na rezultate svog rada. Idealni narativ za pojedine Srbe i njihov rajinski mentalitet.

Drugo je nametanje globalističkih zapadnih vrednosti, idealni narativ za drugosrbijance, za koje sunce i izlazi i zalazi na Zapadu. U tom modelu, svaki pokušaj borbe za sopstvenu državu i svoj narod definiše se kao velikosrpski nacionalizam i šovinizam. Identična mantra koja je vladala u titoističkoj Srbiji posle 1945. godine. Poruka je da Vučićeva nezavisna i slobodarska Srbija predstavljaju nastavak politike devedesetih. I da su Srbi isključivi krivci za građanske ratove u Jugoslaviji.

Treće je uništavanje kolektivnog duha srpskog naroda i ideje državotvornosti. U tom konceptu patriotizam i pravoslavlje su relikti zaostalosti. Zato treba uništiti i državu i Srpsku pravoslavnu crkvu neprestanim napadima i lažima. Zato Srbija treba ekonomski da stane. Zato je važno razoriti srpski obrazovni sistem, u kome se prenosi akumulirano znanje i veštine, ali i tradicionalne i istorijske vrednosti, sa generacije na generaciju. Pojednostavljeno – Srbi slušajte isključivo valcer „Na lepom plavom Dunavu“. Baja Mali Knindža je nasleđe primitivnosti.

Politička posledica ovih ideoloških ciljeva je nametenje stava da Srbiji nisu potrebni prekodrinski i Srbi sa Kosova i Metohije. Da su Republika Srpska i KiM okovi na našem duhovnom i ekonomskom biću i da nas koče na putu u EU budućnost. Da smo mi Srbi genocidan narod. Da je interes srpskog naroda da se bez glasa suprostavljanja priključi globalističkom jednoumlju. I da nema iluzija da je moguć neki drugi put.

Zato je važan današnji svenarodni skup u Nišu koji treba da pokaže da je narod u Srbiji slobodarski i da želi da on odlučuje o sudbini svoje zemlje. Ili kako kaže Vučić: „Da pokažemo da se slobodarski Niš ne plaši, da pokažemo da je ovo naša zemlja, pristojnih i normalnih ljudi, u kojoj nam batinaši, vucibatine i huligani neće određivati ko sme, a ko ne sme kuda i kako da se kreće“.

P.S. Aleksandar Vučić: „Ne damo Niš, ne damo Srbiju!“